Mesto gde kućni ljubimci mogu da počivaju u miru – na visokom nivou, po visokoj ceni

Još nijedan kućni ljubimac ne počiva u miru, bar na njihovom groblju na Bežaniji. Desetak dana od otvaranja, građani iz drugih gradova traže sahranu ili prenos posmrtnih ostataka iz dvorišta ili šume.

Marija Glišović, rukovodilac groblja, navodi da je zakup unapred u realizaciji i da je to nešto što najviše građani traže.

Gradsko pogrebno preduzeće, koje gazduje ovim grobljem, još razmišlja o sugestijama i o tome kako pravno da ih uobliči da ne bi, na primer, došlo do preprodaje grobnih mesta, a ima ih za sada 839.

Doktor veterinarske medicine Vladimir Terzin, koji je dobro upoznat sa idejnim i glavnim projektom groblja, punih 15 godina do realizacije kaže da se nisu zakopavali samo psi i mačke, već da ima i ptica.

Doktor Terzin navodi da su vlasnici imali stalnu dilemu i da su zakopavali ljubimce u dvorišta i šume, što je bio veliki rizik.

"Mi smo time što se to zakopavalo gde se stigne ulazili u prilično veliki higijensko-zdravstveni rizik, ali se na svu sreću nije pokazao kao veliki problem", istakao je Mišić.

Dostignut je civilizacijski nivo i zdravstvena zaštita, ali to košta. Niz poslova oko sahrane pogrebno preduzeće naplaćuje od 17.500 do 30.000 dinara, zavisno od veličine ljubimca.

Dodatne obavezne i opcione usluge sahranjivanja ljubimaca

"Uz uslugu samog sahranjivanja, postoje obavezne usluge koje se dodatno naplaćuju, kao što su zakup i održavanje na pet godina, izgradnja grobnog mesta i korišćenje hladwače. Postoje takođe i opcione usluge poput audio i video prikaza u našoj ispraćajnoj sali, postavke venaca i cveća i mnogobrojne druge usluge koje su na raspolaganju vlasnika", rekla je Glišovićeva.

Održavanje grobnog mesta košta oko 10.000 dinara. Plaća se pet godina unapred. Na sve to, pogrebna oprema, kvalitetna i skupa i eto sahrane od 100.000 do 120.000 dinara. Moguće je i spaljivanje, preuzimanje urni i polaganje na groblju, kao i kamenorezačke usluge.

Ne podseća vas ovo na obične sahrane, nego je skoro isto. Neki kažu, kad za Žuću ili Džekija pravimo skupo rođendansko slavlje, ni sahrana niti grobnica nisu skupi. Drugi misle da će ih, baš zbog toga, opet sahranjivati u šumi ili dvorištu.

Najpogubnije bi bilo da se odreknemo kućnih ljubimaca i da osvanu na ulici kao lutalice, a gradski veterinari kažu da ih u širem centru grada više i nema.

Dominiraju vlasnički psi, a groblje za njih je produžetak odgovornosti i ljubavi kad dođe rastanak.