Srpski narod seća se prognanih i ubijenih u "Oluji", operaciji hrvatske vojske i policije tokom koje je oko 2.000 Srba ubijeno ili nestalo, a više od 220.000 proterano iz Hrvatske. Pre 29 godina za samo 48 sati područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički čisto. Porodice žrtava još uvek traže pravdu.
Парастос за Србе страдале у ''Олуји'' служен је данас у храму Христа Спаситеља у Бањалуци.
Како преноси РТРС, парастосу је присуствовао велики број грађана, укључујући и Србе из региона.
У оквиру обележавања 29. годишњице ''Олује'', вечерас у Народном позоришту у Бањалуци биће изведена позоришна представа ''Олуја''.
Парастос за Србе убијене у хрватској злочиначкој акцији "Олуји" служен је у Цркви светог Марка у Београду. Парастосу су присуствовали сродници страдалих, представници Војске Србије и градоначелник Београда Александар Шапић.
У Србији статус избеглице има 24.000 људи, а међу њима 17.000 оних који су пре 29 година избегли из Хрватске током акције “Олуја”.
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је у разговору за РТС да је “Олуја“ највећи ратни злочин у Европи после Другог светског рата.
“У Хрватској се слави прогон и убијање Срба, славе се ратни злочинци, величају хрватске жртве, док се српске чак и негирају“, рекао је Линта истичући да зато треба да се негује култура сећања.
Истиче да су Срби данас у Хрватској грађани трећег реда, да не могу да се запосле у државном и јавном сектору, постоје проблеми у инфраструктури у крајишком подручју, као и да постоји систематско и планско отимање српске земље.
Сматра да Србија треба активније да ради на помоћи повратницима и да оснује Канцеларију за Србе у региону, са правном службом за Хрватску и БиХ како би се на плански начин далеко више помагали српски повратници у Хрватској и Федерацији БиХ.
Линта подсећа и да велики број прогнаних Срба који су у Србији и широм света нису остварили своја имовинска и стечена права, због чега је потребно наћи решење кроз дијалог са Загребом и Сарајевом.
Затражио је и да Србија призна крајишким борцима ратни стаж за читаво време рата у двоструком трајању.
У колони прогнаних из Хрватске, августа 1995. године био је и двоипогодипњи дечак Бојан Арбутина. Чега се сећа, да ли опрашта и заборавља, шта се променило после 29 година у погледу на Олују?
“Узимам Бокија, стављам га на задње седиште аута заједно са његовим великим медом и крећемо. Крећите, крећите, чују се повици… нико није знао где идемо…”, сведочи Бојанова мајка у тексту “Напиши ми мама шта се десило”.
Историчар и директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина каже да се лично не сећа тих августовских догађаја, па је зато и замолио мајку да опише тај догађај.
"Сећам се 'Олује' као времена када је један народ нестао и један народ настао, јер један надод је дошао овде и почео да гради своје животе“, каже Арбутина.
Арбутина каже да је његов отац био у војсци, а касније и у полицији, а да му је мајка радила у школи.
"Кад је кренула 'Олуја' ми смо се прикључили колони ка Републици Српској. Спокојство је прекинуто етничким чишћењем, али ми смо нашли мир и морамо да чувамо сећање на Српску Крајину. Мени је највреднији документ извод из матичне књиге рођених где пише 'место рођења Република Српска Крајина'“, рекао је Арбутина.
Према његовим речима, када је тешко – идете до своје породице, па су тако и Срби из Крајине кренули ка Србији. Многи су касније отишли у свет, али и после толико година одржавају везу.
Истиче да је Крајишнику судбина борба.
"Срби морају да кажу шта је била 'Олуја' и шта је био 'Бљесак' и да наша историографија поклони више пажње томе и више проучава те догађаје", рекао је Арбутина.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије саопштио је, поводом Дана сећања на страдале и прогнане у хрватској злочиначкој акцији "Олуја", да одговорно брине о свим избеглим и интерно расељеним лицима а да је у овој години намењено више од 400 милиона динара за јединице локалних самоуправа за збрињавање избегличких и интерно расељених породица.
"Додела стамбених решења избегличким породицама и пружање новог дома људима који су били присиљени да напусте своје домове због сукоба, прогона или других тешких околности, је један од најважнијих циљева Владе Републике Србије и Комесаријата уз пуну подршку председника Републике Србије Александра Вучића", саопштила је комесарка Наташа Станисављевић.
У Комесаријату наводе да је "у овом тренутку у стању потребе, односно нису у могућности да сами реше своје стамбене потребе још скоро 8.000 породица избеглица и око 15.000 породица интерно расељених лица".
"Сећање на "Олују" није само подсећање на трагичне догађаје из прошлости. То је подсећање на неправду која још увек траје и на обавезу коју имамо према жртвама, наша дужност је да инсистирамо на правди, да тражимо одговорност за почињене злочине и да никада не дозволимо да се овакви догађаји понове“, рекла је комесарка.
Како је подсетила, дана 4. августа 1995. године, започео је Погром који је трајао четири дана, а "његове последице осећамо и данас".
Ова операција проузроковала је прогон више од 250.000 Срба из њихових домова, а велики број цивила је изгубио животе око 1700 људи, а више од 700 се и даље води као нестали. Србија није и неће заборавити овај злочин, саопштено је из Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије.
У протекле две и по деценије, Влада Србије и Комесаријат континуирано раде на решавању проблема лица која су морала да напусте своје домове током сукоба на простору бивше Југославије.
Комесаријат за избеглице и миграције је до данас, како подсећају, помогао укупно 53.445 породица коју су добили неку врсту помоћи, од чега је 40.155 породица избеглица из бивших Република СФРЈ и 13.089 породица интерно расељених лица са простора Косова и Метохије.
Број избеглица из Хрватске које су збринуте до сада у Републици Србији је око 28.000 породица, а из Босне и Херцеговине око 12000 породица. Стамбено је збринуто 29.207 породица избеглица и интерно расељених лица, док је економски оснажено 23.286 породица/домаћинстава обезбеђивањем средстава за доходовне активности.
Србија је током ратних дешавања на просторима бивше СФРЈ деведесетих година примила преко 600.000 људи, а још увек је у статусу избеглице 24.862 лица, од којих 17.052 из Републике Хрватске и 7.810 из Босне и Херцеговине.
Број избеглица и бивших избеглица у стању потребе је далеко већи, укључујући и 194.171 интерно расељених лица са Косова и Метохије. Само током 1995. године више од 190.000 лица је избегло у Републику Србију у две акције Хрватске војске, Бљесак и Олуја, са подручја сектора под заштитом УН.
Република Србија је створила услове за интеграцију, обезбедила приступ правима и адекватна средства за укључивање у здравствени, социјални, образовни систем, приступ тржишту рада, помоћ у решавању стамбених потреба и економском оснаживању.
Више од 400.000 лица стекло је држављанство Републике Србије што, према саопштењу Комесаријата, представља највећи процес интеграције избеглица у савременој Европи.
"Никада се нећемо сложити са Републиком Хрватском по питању Погрома који се десио током Олује коју они славе као своју ратну победу а у којој су протерали сопствене грађане, опустошили читаве крајеве који су данас празни", истакла је комесарка.
"Увек ћемо подсећати и њих и међународну заједницу да је сама природа овог злочина антицивилизацијска и антиевропска и да је недопустиво да буде некажњена и осуђена што представља срамоту и једних и других с обзиром да за овај злочин и етничко чишћење још нико није одговарао", рекла је она.
Према њеним речима, државотворно руководство, које брине о свим Србима, ван граница Србије, даје јасну поруку, да матица Србија, је увек била и биће сигуран дом свим Србима ма где се они налазили.
Помен жртвама "Олује“ биће одржан данас у 11.30 сати у Цркви светог Марка у Београду као и у многим местима широм Србије.
U Loznici je juče održan komemorativni skup na kojem je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio da neće više biti ni pogroma, ni progona, ni traktora i da je snaga srpskog naroda u njegovoj nesalomivosti i volji da opstane.
Napadom na Knin, u zoru, 4. avgusta 1995. godine, počeli su sistematski zločini prema srpskim civilima i njihovoj imovini. Svega 48 sati od početka akcije "Oluja", područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički čisto.
Više od 200.000 ljudi, sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli su da se iseljavaju, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo.
Izbeglima nije bio dozvoljen ulazak u Beograd, već samo prolaz Bulevarom Arsenija Čarnojevića.
U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije 7. avgusta, skovanoj pod patronatom Franje Tuđmana.
U nastavku akcije u BiH, operacijom "Maestral", hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.
Srbi koji su odlučili da se vrate na svoja ognjišta uglavnom danas žive bez struje, kvalitetne infrastrukture.
Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu.
Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Markač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije "Oluja".
Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala.
Aprila 2011. godine, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice.
U presudi Anti Gotovini, Haški tribunal je utvrdio da je operacija "Oluja" u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine, što je bio navod optužnice.
U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora.
Prema konačnoj presudi, operacija "Oluja" nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.
Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeljivanju titule počasnog građanina Anti Gotovini.
Srpska javnost ovu vest dočekala je sa razočaranjem.
U akciji "Oluja", prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginulo je ili nestalo oko 2.000 Srba.
Sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 220.000 Srba.
U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao "Dan pobede i domovinske zahvalnosti", dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust Dan sećanja na stradale i prognane Srbe.
Коментари