Doniranje hrane nije besplatno, dnevno se u Srbiji baci dva miliona kilograma

Dnevno se u Srbiji baci dva miliona kilograma hrane, deset puta više nego što se donira. Sa druge strane, više od 450.000 građana nema redovne obroke. Dok se radi na lakšoj proceduri prilikom donacija veće količine hrane, pojedine kompanije organizuju akcije kako bi pomogle gladnima. Tokom jula, svi kojima su potrebni obroci, mogli su pakete hrane da preuzmu na 14 lokacija u Srbiji, u okviru projekta "Hrana za sve" tokom kojeg je planirano da se donira približno 400 tona hrane.

Kada bismo svu količinu hrane koju bacimo u roku od godinu dana spakovali u kese pa u kamione, kolona koju bi oni formirali protezala bi se od Subotice do Kragujevca, navodi se u istraživanju Centra za unapređenje životne sredine o bacanju hrane u Srbiji. U brojevima gotovo dva miliona kilograma hrane baci se samo u Srbiji za samo jedan dan.

Hrana se uglavnom baca zato što se pokvari ili jednostavno zaboravi u frižideru ili zamrzivaču. Istraživanja pokazuju da se najviše baca hleb, zatim meso i mleko, a najmanje voće i povrće.

Srđan Budimčić iz "Bane hrane Vojvodine" navodi da su razlozi za bacanje razni od toga da su skuvali mnogo više, da nemaju potrebe, da ne mogu da pojedu to što su pripremili od obroka pa zato postoji višak koji se baci.

"Ovim putem bih voleo da apelujem na građane da pravimo ono što nam je potrebno i onoliko koliko je potrebno nama kao pojedincu kao čoveku kao porodici da ne pravimo viškove jer svaki višak koji imaju možemo da pomognemo drugima tako da mogu i u svom komšiluku da pogledaju da li neko od sugrađana ima dovoljno namirnica na stolu i jednostavno da taj višak koji oni imaju da njemu donesu da poklone i da on isto uživa u obroku", rekao je Budimčić.

Pola miliona Srba nema redovne obroke

Uživanje u redovnim obrocima u Srbiji ne može sebi da priušti više od pola miliona građana. Onima koji bi mogli da im pomognu, i žele da doniraju hranu, porez na doniranje i dalje nije ukinut, čak ni na onu koja je pred istekom roka trajanja.

Iz Srpskog filantropskog društva navode da se kompanije često odlučuju na uništavanje hrane zbog toga što im je to jeftinije.

"Kada bi donirali hranu onda bi morali da plate PDV kao da su tu hranu prodali. Ove godine smo počeli novi ciklus novu kampanju da se usvoji takva jedna odluka i postoji mogućnost da se umesto plaćanja PDV da se radi na povraćaju PDV i mislim da bi to na neki način moglo da bude kompromisno rešenje jer bi taj povraćaj onda pomogao i organizacijama da pokrivaju iz tih sredstava troškove prevoza, lagerovanja distribucije", rekao je Veran Matić, predsednik društva.

Rešavanjem problema bacanja hrane ne radi se samo na problemu siromaštva, već i na očuvanju životne sredine. Prema istraživanju Akcionog programa za otpad i resurse svakog dana kada se baci 20 miliona kriški hleba, stvara se emisija gasova staklene bašte jednaka onoj koju pravi više od 140.000 automobila godišnje.