Zašto je Beograd poplavljen posle svakog nevremena i kad možemo da očekujemo rešenje za kišnu kanalizaciju

Geografski, kao najkritičnije oblasti u Beogradu, navode se donji Dorćol, od Ulice cara Dušana do Dunava, kao i delovi Dedinja, Kaluđerice, Banovog brda i delovi opštine Lazarevac – upravo zbog toga što nemaju dovoljno dobro izgrađenu atmosfersku kanalizaciju, odnosno sistem za prihvatanje i odvođenje padavina.

V. d. direktora JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" Radomir Vujadin navodi da je locirano 55 kritičnih tačaka na mapi grada Beograda.

"Uzroci nastanka tih kritičnih tačaka su višedecenijski, vremenom su se pojavile i prirodne depresije i grad se neplanski širio, a svi oni i planski i neplanski su priključeni na postojeću kanalizacionu mrežu koja sve to ne može da primi", navodi Vujadin.

Ukazuje da je kanalizaciona mreža projektovana na bazi dvogodišnjeg proseka padavina.

Prema njegovim rečima, prvog dana za prvih nekoliko sati u Beogradu je palo 68 litara kiše po kvadratnom metru.

"Prosečna količina padavina u Republici Srbiji se kreće između 40 i 70 litara na mesečnom nivou. Mi smo imali za tri sata da je palo 68 litara", ukazuje Vujadin.

Moguće rešenja za Autokomandu

Govoreći o izlivanju kanalizacije tokom nevremena na Autokomandi, navodi da bi deo problema rešila dva taložnika.

"Kada je Autokomanda u pitanju, naši stručnjaci iz sektora kanalizacione mreže su pratili sva dešavanja vezana sa ovih nekoliko incidentnih situacija kakva je bila ova od pre dva dana. Na osnovu toga su zaključili da bi ugradnjom dva taložnika na dva ključna mesta taj prvi udar velike količine vode bio zaustavljen. Ti taložnici će da pokupe i da odvedu taj prvi udar velike količine vode kroz kanalizacione cevi u postojeći kolektor", navodi Vujadin.

"Najpre privremeno, a potom trajno rešenje"

Ukazuje da je privremeno rešen i problem vode na Ibarskoj magistrali.

"U Žarkovu između dve NIS-ove pumpe je uvek bilo jezero. To smo rešili, našli smo neko privremeno rešenje, napravili smo taložnike i tu vodu odveli do prvog postojećeg kolektora, jer je u planu proširenje Trgovačke ulice od raskrsnice Trgovačke sa Solunskom pa sve gore do Metroa, do kružnog toka. Nakon proširenja Trgovačke ulice, taj će se problem trajno rešiti", navodi Vujadin.

Ukazuje da je za rešavanje problema svih kritičnih tačaka potrebno vreme. "U pitanju su godine, ne decenije", naglašava Vujadin.

Vujadin dodaje da JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" održava i unapređuje sistem dok izgradnju nove mreže radi Grad Beograd preko Direkcije za građevinsko zemljište.

"Tako da planovi postoje, dosta tih kritičnih tačaka je već negde u programu uređivanja građevinskog zemljišta i mislim da će se u narednih nekoliko godina zajedničkom saradnjom svih aktera rešiti ovaj problem", kaže Vujadin.

Miković: Pojedini građani ne shvataju ozbiljno upozorenja na nevreme

Dragan Miković, komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd, ističe da pojedini građani ne shvataju ozbiljno upozorenja na nevreme.

"Na društvenim mrežama i raznim snimcima vidimo da ima naših sugrađana koji svojim automobilima ulaze u duboku vodu, stajaću vodu, a naša preporuka uvek je bila, naravno i dalje je, da kada vide da stoji voda na kolovozu, ne pokušavaju da prođu kroz nju zato što može da se desi da se automobil ugasi usred te vode i onda samim tim ugrožavaju svoju bezbednost i svoju sigurnost", kaže Miković.

Može li se šteta sprečiti i na koji način

I dalje se u pojedinim delovima grada sanira šteta od nevremena. Do sada je zvanično 110 građana podnelo zahtev za pomoć, najviše Gradskom zelenilu. Opštine su se različito organizovale, što se prijava štete tiče. Tako će šalteri u opštini Rakovica raditi i za vikend. Ovakvih oluja biće još u budućnosti, kažu meteorolozi.

Poplavljene ulice, bujice koje nose automobile biće uobičajene svakog leta, ako klima nastavi da se menja, a mi ne prilagodimo infrastrukturu tim promenama. I ranije je bilo velikih kiša, ali ne u ovako kratkim periodima, za dan-dva. Vreme se promenilo, više je naselja, grad se proširio, a kišna infrastruktura ostala je ista.

Projekti nove kišne kanalizacije postoje, ali nisu do kraja urađeni

"Jake kiše su preko kapaciteta izgrađene kanalizacije, a isto treba znati da naši sistemi nemaju nikakav uređaj ili objekat za kontrolu tokom kiša, možemo samo da se uzdamo u kapacitet slivnika ili kolektora", kaže Aleksandar Đukić, vanredni profesor na Građevinskom fakultetu.

A do tada, moramo da se uzdamo u nepouzdano vreme. Projekti nove kišne kanalizacije postoje, ali nisu do kraja urađeni, kaže Đukić.

Nema brzih ni jeftinih rešenja

Šteta posle velikih kiša na stambenim objektima i vozilima je ogromna. Troškove plaćaju građani. Kada prijave štetu u opštini, nadležne službe izađu na teren i to zabeleže, ali kada i da li će dobiti novčanu pomoć za sanaciju, zavisi od budžeta opštine i prioriteta.

Iz Opštine Palilula kažu da Komunalna inspekcija izlazi na teren i pravi zapisnike. Isto je učinila i Komisija za utvrđivanje štete, koja i dalje radi po prijavi građana. Ni to što živite u novogradnji, gde su novi propisi i standardi, ne znači da ste bezbedni.

"Sve to mora da radi Grad, kada osposobi neku parcelu za izgradnju mora da obavi te propise, a ne da imamo nova naselja koja su priključena na postojeću infrastrukturu i onda se čudimo otkud poplave i zašto kolektor ne može da prihvati vodu", navodi Aleksandar Anđelković, docent na Katedri za bujicu i eroziju na Šumarskom fakultetu.

Nema brzih ni jeftinih rešenja. Nadležnost je često podeljena između opština, lokalnih samouprava ili javnih preduzeća, pa je problem i finansiranje tih projekata. Zelene površine mogu da odvedu određenu količinu vode sa ulica, ali njih odavno nema dovoljno.

"Mogu na primer da se rade retenzije, to su plastične cevi ili pe-ve-ce materijal ispod nivoa ulica, i to može da se radi kada se rekonstruiše ulica, one prihvataju određenu količinu vode sa ulica i postepeno je ispuštaju u dublje slojeve zemlje", kaže dr Aleksandar Anđelković, docent na Katedri za bujice i eroziju na Šumarskom fakultetu.

Prof. dr Aleksandar Đukić, vanredni profesor na Građevinskom fakultetu, navodi da po nekim procenama od pre desetak godina, po tadašnjim cenama za nivo cele Srbije za kišnu kanalizaciju bilo je predviđeno negde oko 1,5 milijardi evra da bi se dostigao neki stepen zaštite.

"Ta cena je danas viša ako ništa onda zbog inflacije, a ako bi se došlo i do revizije projektnih parametara i analize npr. promena tih obrazaca, klima i ostalo, moguće da bi to bilo i skuplje", kaže Đukić.

Šteta može da se ublaži redovnim čišćenjem slivnika, kojih u Beogradu ima oko 33.000. Problem je rešiv, ali zahteva znanje, novac i vreme. Baš tim redosledom.