Pre 25 godina završeno bombardovanje SR Jugoslavije

Prestanku NATO bombardovanja SR Jugoslavije 10. juna 1999, prethodilo je donošenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Poslednji projektili ispaljeni na tadašnju SRJ, pali su 10. juna 1999. u zoni sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13:30. Na kasarnu u Uroševcu poslednji projektil pao je u 19:35.

Bio je to 79. dan NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je počela 24. marta 1999, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjih Nacija.

Dan ranije, 9. juna, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih trupa u pokrajinu.

Istoga dana, stalni savet NATO-a na sednici u Briselu odobrio je sporazum koji su u Kumanovu potpisali predstavnici jugoslovenske vojske i međunarodnih snaga bezbednosti.

Savet je od komandanta NATO snaga za Evropu Veslija Klarka zatražio da "verifikuje početak povlačenja jugoslovenskih snaga sa Kosmeta", što je ubrzo i učinjeno, a zatim je u Savetu bezbednosti UN doneta Rezolucija 1244.

Do prekida vazdušne intervencije došlo je posle uspešno okončane diplomatske misije predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg premijera Rusije Viktora Černomirdina.

Tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna prihvatio je njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom su taj dogovor prihvatili poslanici Skupštine Srbije.

Vojska i policija povukle su se sa Kosova i Metohije posle donošenja rezolucije UN, a prvi pripadnici međunarodnih snaga ušli su na teritoriju pokrajine 12. juna 1999. godine.

Na Kosovo i Metohiju je prvi stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, koji je ušao 12. juna u 1 i 30 časova u centar Prištine, a potom nastavio prema Kosovu Polju i aerodromu Slatina.

Istog jutra, nešto posle pet časova, sa teritorije Makedonije na Kosmet su, u okviru mirovne misije UN, ušli prvi britanski vojnici.

Granicu kod mesta Blace prvo su, u šest transportnih helikoptera, prešli britanski padobranci i pripadnici jedinice Gurka, a neposredno zatim, na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.

Prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika u sastavu Kfor-a ušao je oko podne istoga dana na Kosmet sa makedonske teritorije kod Blaca, zajedno sa britanskim trupama.

U sastavu Kfora na Kosovo i Metohiju razmešteno je 37.200 vojnika iz 36 država, a u proteklom periodu taj broj je znatno smanjen.

NATO napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine oko 20 sati na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane.

Do napada je došlo posle niza neuspešnih pregovora o rešavanju krize na Kosovu i Metohiji, održanih u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

U napadima koji su trajali 11 nedelja poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi, a pričinjena materijalna šteta, u zavisnosti od procena, kretala se oko sto milijardi dolara.

U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.