Nasilje u školama i "olako obećana brzina" – da li se sve svodi na novac i nedopustiv javni diskurs

U tuči na humanitarnoj fudbalskoj utakmici učenika Treće i Desete beogradske gimnazije teže je povređen nastavnik Goran Brezić, koji je pokušao da ih razdvoji. Zbog incidenta, prekinut je sportsko-humanitarni turnir "Gimnazijada".

Iskustva u školama za koja ljudi "ne veruju da se dešavaju"

Maja Radović, nastavnica srpskog jezika Osnovne škole "Jovan Miodragović", i sama je dobijala pretnje, ali zna i za mnogo drugih slučajeva u školama.

Kolege se, rekla je Maja Radović u Beogradskoj hronici, međusobno čuju i razmenjuju iskustva za koja ljudi ne veruju da se dešavaju i da su deca spremna na takve stvari.

"Od bezazlenih stvari, pretnji da će doći njihovi mama i tata u školu, do pretnji fizičkim nasiljem, anonimnih pretnji da će, ovo sad je malo uznemirujuće ali navešću, silovati ili ubiti njihovu decu, sa navedenim adresama gde će se to sve dogoditi, do toga da prete da će se obračunati sa nastavnicima, do toga da znaju šta znači slučajno, šta namerno nekog povrediti i da prosto poznaju procedure i znaju kako da pređu preko tih procedura, do još nekih strašnijih situacija u koje nastavnici svakodnevno dolaze, koje prijavljuju, ali koje se prosto ne regulišu, odnosno istrage predugo traju, previše se vremena troši na same procedure", upozorava Radović.

"Od prošle godine, nasilje u velikom porastu"

Posebno je istakla da je od prošle godine i nemilih događaja broj slučajeva nasilja, i učenika međusobno i prema nastavnicima, u velikom porastu.

"Škole beleže duplo veći broj i disciplinskih postupaka, timovi se sastaju i po dva-tri puta sedmično. Prosto ne mogu da se nađu termini za sve te disciplinske postupke, jer negde je otišla pogrešna poruka da mogu da rade prosto šta požele i da za to neće dobiti neke konkretne sankcije", navodi Radović.

"Olako obećana brzina, suštinski se ništa bitno nije promenilo"

Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija je, upitan šta se promenilo u školama posle ubistava u Ribnikaru, ocenio da smo posle tog tragičnog događaja imali olako obećanu brzinu u rešavanju svih tih problema, ali da se "začarani krug nasilja" ne može rešiti ni brzo, ni lako.

"Sama procedura rada tog tima za borbu protiv nasilja možda je još više zakomplikovana, pa je uveden neki podtim, da ga tako nazovemo. S druge strane, tada su postojale najave da će se povećati broj psihologa koji će raditi sa učenicima, možda i sa nastavnicima kojima je potrebna podrška. Međutim, ni to se nije desilo. Tako da se suštinski ništa bitno nije promenilo“, navodi Markov.

Potreban društveni ugovor – s jedne strane nastavnici i roditelji, s druge vlast

Potrebno je, smatra, nešto što se može nazvati društvenim ugovorom.

"S jedne strane da budu nastavnici, pa i roditelji. S druge strane, oni koji su u poziciji da odlučuju. Dakle, to je vlast", dodaje Markov.

"Nedopustiv javni diskurs, deca takve obrasce primenjuju u praksi"

Nedopustivo je, prema njegovim rečima, da javni diskurs bude ovakav kakav je.

"Ako pogledate televiziju, vi ćete videti političare koji u Skupštini ustaju iz skupštinskih klupa, glavni argumenti su im pesnice, vređaju jedni druge. Ako pogledate konferencije, ne znam, gradonačalnika, čućete da su se građani iskrivili od zla, razbijaće se mobilni telefoni. Ako pročitate sajtove nekih sindikata prosvete, videćete da su njihove kolege lešinari. Takav diskurs je jednostavno nedopustiv. Učenici dobijaju takve modele ponašanja na televiziji, na društvenim mrežama, ne moraju oni da prate Skupštinu, dovoljno je da prate društvene medije, tu se prave razni video-klipovi, oni dobijaju takve obrasce i posle ih naprosto primenjuju u praksi", upozorava Markov.

"Lepo upakovani odgovori Ministarstva, ali se sve svodi na novac"

Radović ističe da je veći broj stručnih saradnika, ne samo psihologa i pedagoga, neophodan u školama.

Marković objašnjava da se na kraju sve svodi na novac.

"Iz Ministarstva, kada dobijate zvanične odgovore, oni su onako fino spakovani, ali na kraju se sve svodi na novac. Dakle, prosto nema novca i tu je početak i kraj svake priče", kaže Markov.

Dnevni boravak za problematične đake već postoji u Novom Sadu i Kragujevcu, šta je s Beogradom

Neki gradovi već imaju dnevne boravke za učenike sa problematičnim ponašanjem, s kojima rade profesionalci. Deca dolaze pre ili posle škole i ostaju najviše četiri sata. S njima i roditeljima rade stručnjaci.

Centar za socijalni rad, škola, tužilaštvo i sud upućuju mlade od sedam do 18 godina u te ustanove, koje već postoje u Novom Sadu i Kragujevcu.

U septembru, gradski sekretar za socijalnu zaštitu najavio je da će i Beograd dobiti nešto slično. Ipak, to se do dana današnjeg nije desilo.

Kako su rekli iz gradskog sekretarijata, u toku je licenciranje stručnog osoblja koje bi radilo s decom. Još, međutim, nije jasno da li bi postojao samo jedan ili više takvih boravaka i kada će se slovo zakona pretvoriti u realnost.

"Vraćamo se na obrasce ponašanja poput Sivog doma"

Markov, međutim, nije siguran da li bi to rešilo sve probleme.

"I dalje se vraćamo na one obrasce ponašanja, poput Sivog doma. Nisam siguran zaista da bi moglo da doprinese toliko u rešavanju", kaže Markov.

Razlika između dva slučaja – u Bačkoj Palanci učenik će biti tretiran po zakonu o krivičnom postupku

Napominje da je jako bitna primena zakona i da je to nešto što razlikuje, na primer, slučaj iz Bačke Palanke od Trstenika.

"Ovde je učenik odmah priveden, odnosno u pritvoru je i biće tretiran po zakonu o krivičnom postupku, odnosno ovo će verovatno biti tretirano kao krivično delo. Dakle, jako je bitno da se primenjuje zakon, zakon pruža jako velike mogućnosti, ali problem uvek nastaje kada se taj zakon zloupotrebi, što daje nasilnim učenicima veter u leđa", objašnjava Markov.

"Naš apel je da nas malo puste da radimo s decom"

Maja Radović dodaje se zakon mora poštovati, ali da se procedure moraju skratiti, pošto one ne samo da nisu ubrzane već sad imaju i dodatne stvari koje se moraju sprovoditi.

“Da, zakon se mora poštovati, ali procedure svakako skratiti. Deca zaborave zbog čega se vodi neki postupak i šta je u tom procesu dok se on sam završi. I na kraju, roditelje ne interesuje uopšte koliko se puta tim sastao, šta smo mi tu sve zapisali. Njih interesuje da li je nasilje prestalo i da li se nešto sprovelo. Tako da naš apel je, kao i uvek, da nas malo puste da radimo s decom, a da manje pišemo o deci. Negde bi tu bila poenta“, zaključuje Radović.