Evropa se plaši terorizma, službe na oprezu – kome u Srbiji treba dozvoliti nošenje oružja

Devet dana je prošlo od velikog terorističkog napada u Moskvi. Antiterorističke mere pojačane su u mnogim zemljama Evrope, pa i u Srbiji. Procenjuje se da dozvolu za nošenje oružja ima oko 500 ljudi, uglavnom penzionisanih pripadnika vojske i policije. U stručnim krugovima postavlja se pitanje – da li je potrebno da se dozvoli određenom broju građana da nosi oružje, a vojnim specijalcima da ga iznose iz kasarne?

Francuska vlada angažovala je dodatnih 4.000 vojnika na postojećih 3.000 u preventivnoj antiterorističkoj operaciji "Sentinel". Zadatak im je da povećaju bezbednost na prometnim mestima, železničkim stanicama, u školama, pozorištima, hramovima.

Antiterorističke mere pojačane su i u Italiji. Stručnjaci za bezbednost kažu da se Zapadna Evropa s razlogom plaši ogranaka koji su ostali nakon razbijanja Islamske države.

Radojica Lazić, dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, kaže da njih, bili to spavači ili migranti, ima po celom svetu, ali su uglavnom locirani u evropskim državama.

"To su asimetrične bezbednosne pretnje koje se ne mogu predvideti. Iz tih razloga posebnu ulogu imaju službe bezbednosti koje razmenjuju podatke kroz partnersku saradnju, jer ih interes na to tera kako bi na neki način osujetili to globalno zlo", ukazuje prof. dr Radojica Lazić, dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbednost.

Govoreći za RTS krajem prošle godine komandant SAJ-a Spasoje Vulević rekao je da je ta jedinica u drugoj polovini prošle godine uhapsila radikalnog islamistu na istoku Srbije.

"Nismo država interesantna teroristima, ali službe moraju biti budne"

Ipak, stručnjaci procenjuju - male su šanse da do terorističkog napada dođe u Srbiji.

"Nismo toliko interesantna država za teroriste, jer postoji jedan momenat zvučnosti koji je terorističkim organizacijama ili grupama jako bitan, a to je da njihov događaj odjekne. Tako da iz te perspektive posmatrano ne bi trebalo da bude nekog preteranog razloga za brigu, ali službe moraju da budu budne i moraju da budu na oprezu", smatra Vlade Radulović, vojni analitičar.

Iako moskovska dvorana "Krokus siti hol" nije imala naoružano obezbeđenje, procene su da bi žrtava bilo mnogo manje da se bar u masi našao neki naoružani pripadnik sektora bezbednosti.

Naoružani građani ili službena lica

Vladimir Barović, stručnjak za bezbednost i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kaže da se u tom kontekstu može razmišljati da li obučenim građanima treba omogućiti nošenje vatrenog oružja, po modelu Izraela ili nekih drugih zemalja.

"Međutim, to može da bude nekad više štete nego koristi. Tako da se o tome u stručnim tugovima itekako razgovara i razmatra se i ta opcija, da li bi to možda bio faktor odvraćanja terorista", dodaje Barović.

Procene su da dozvolu za nošenje oružja u Srbiji ima oko 500 ljudi, uglavnom penzionisanih pripadnika vojske i policije. U isto vreme, dozvolu za nošenje službenog naoružanja van radnog mesta nemaju ni svi pripadnici sektora bezbednosti.

"To je nešto što je zaista, zaista veoma čudno, mogu reći, kontraproduktivno, jer ti ljudi su definitivno obučeni, ti ljudi su pripremljeni, ti ljudi su i psihološki i fizički trenirani da koriste to oružje. Oni prolaze i kroz psihološke provere i prolaze razne testove, tako da smatram da je sasvim logično da oni imaju oružje. Čini mi se da vojska ima taj problem, oni su limitirani u tom slučaju da nose oružje van službene dužnosti, van obavljanja svojih redovnih aktivnosti", ocenjuje Barović.