понедељак, 06.04.2009, 08:00 -> 13:39
Godišnjica bombardovanja Beograda
Srbija obeležava Dan sećanja na žrtve nemačkog bombardovanja 1941. godine. U Aleji žrtava bombardovanja na Novom groblju i ispred spomenika poginulim pilotima na Zemunskom keju položeni venci i odata pošta stradalima. Napad armade Hitlerovog "Trećeg Rajha", bez objave rata, počeo razaranjem prestonice.
U Srbiji se obeležava Dan sećanja na žrtve nemačke agresije na Kraljevinu Jugoslaviju koja je počela 6. aprila 1941. godine intenzivnim bombardovanjem i masovnim razaranjem Beograda.
Napad armade Hitlerovog "Trećeg Rajha" počeo je bez objave rata, uprkos tome što je vlada nekoliko dana ranije Beograd proglasila "otvorenim (nebranjenim) gradom".
Prve bombe pale su na Beograd tog nedeljnog jutra, 6. aprila 1941. godine, u 6.30 sati, dok je većina stanovnika srpske prestonice još spavala.
Nemački bombarderi su istog dana u četiri navrata razornim i zapaljivim bombama zasuli grad, a oko 16 časova iz pravca Rumunije doletelo je tridesetak zloglasnih bombardera "štuka" iz kojih se pucalo po kolonama izbeglica, dok su panično napuštale razoreni grad.
Avioni su poletali sa aerodroma iz Beča, Graca i Arada, a Beograd su 6. i 7. aprila tepihom bombi zasula 484 aviona "Luftvafe".
Tadašnja prestonica Kraljevine Jugoslavije ponovo je napadnuta 11. i 12. aprila, napadi su trajali i noću, a izručeno je 440 tona smrtnog tovara.
Gađane su gusto naseljene četvrti, bolnice, Učiteljski dom, Kalenić pijaca, Železnička stanica, Glavna pošta, zemunski aerodrom.
U porti Vaznesenjske crkve, prvog dana agresije, pobijeno je i ranjeno nekoliko stotina civila, a više stotina građana je stradalo kada je direktno pogođeno gradsko sklonište u Karađorđevom parku.
Kaznena odmazda
Sudbina Kraljevine Jugoslavije bila je odlučena 27. marta 1941. godine pučem i demonstracijama u Beogradu protiv Trojnog pakta koji je dva dana ranije sklopila tadašnja vlada Cveković - Maček.
To je razjarilo nacistickog vođu Adolfa Hitlera, jer je poremetilo nemačke planove za osvajanje Sovjetskog Saveza, pa je istog dana na osnovu njegove naredbe u operativnom štabu Nemačke armije doneta odluka (Direktiva 25) da se, pored Grčke, i Kraljevina Jugoslavija uništi kao država.
Komanda nemačke četvrte vazdušne flote razradila je plan napada pod nazivom "Kaznena odmazda", kojim je predviđeno i bombardovanje Beograda, a operacijom je komandovao general pukovnik Aleksandar Ler.
Na aerodromima u susednim zemljama koncentrisano je 2.236 aviona različitih tipova od kojih 885 lovaca i 1062 bombardera.
Vitezovi jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva
Prestonicu Kraljevine Jugoslavije branile su jedinice Protivvazdušne odbrane vazdušne zone Beograd i elitni 6. lovački puk naoružan najsavremenijim lovačkim avionima "mesersmit" Me-109E i ponosom jugoslovenske vazduhoplovne industrije, nažalost malobrojnim, lovcima IK-3.
Braneći slobodno nebo Beograda poginulo je 11 pilota 6. lovačkog puka kojima se grad odužio sa velikim zakašnjenjem, tek 1997. godine otkrivanjem spomenika na Zemunskom keju kod hotela "Jugoslavija".
Herojskim delom to su odavno zaslužili vitezovi jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva Miloš Žunjić, Milivoje Bošković, Jovan Kapešić, Vladimir Gorjup, Dušan Borčić, Branislav Todorović, Živica Mitrović, Karlo Štrbenk, Dobrica Novaković, Miho Klavora i Milutin Petrov.
Oni su prva dva dana oborili između 42 i 48 nemačka aviona, dok je u toku celog 6. aprilskog rata u borbi sa daleko nadmoćnijim neprijateljem poginulo 103 pilota i 211 članova posade. Nemci su izgubili 60 aviona sa 70 članova posade, a Italijani više od 10.
Kapitulacija za 11 dana
Kraljevo je napadnuto 6. aprila, a u napadu na Niš 8. aprila poginulo oko 600 ljudi. Do 17. aprila 1941. godine, kada je kapitulirala vojska Kraljevine Jugoslavije bombardovani su i Leskovac, Kragujevac, Novi Sad, kao i više gradova u delovima bivše Kraljevine u kojima su uglavnom gađani strateški objekti i uništavani infrastruktura i aerodromi.
Pobeda sila osovine bila je brza i Jugoslavija je kapitulirala za samo 11 dana uprkos nastojanjima kraljevske vojske da zaštiti granice zemlje, a kralj i vlada su tri dana ranije napustili zemlju.
U skladu sa generalnim planom "Trećeg Rajha" o njenom uništenju i Hitlerovoj direktivi od 12. aprila, Jugoslavija je raskomadana i podeljena između Nemačke, Mađarske i Bugarske s tim što su Srbiju okupirale Hitlerove snage.
Hrvatska sa ustaškim liderom Antom Pavelićem na čelu, uz podršku Musolinijeve Italije, proglasila je sedam dana pre nego što je okončana invazija, tzv. Nezavisnu državu Hrvatsku, kojoj su pripojene BiH i Srem.
Ta nacistička tvorevina priključila se u Drugom svetskom ratu Silama osovine i stvorila sistem logora smrti u kojima je likvidirano više od 600.000 pravoslavnih Srba 80.000 Roma i 48.000 Jevreja.
Crnoj Gori je obećano ponovno uspostavljanje dinastije Petrović, a u Srbiji je Hitler nametnuo kvislinšku Vladu generala Milana Nedića.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар