Zumeri, najmlađa generacija na tržištu - oni su frilenseri i odmah direktori, fakultet im nije važan za uspeh

Svi oni koji su rođeni između 1995. i 2010. godine su zumeri ili generacija Z. Uvek je postojao generacijski jaz, ali sa generacijom Z razlike su još veće.

“Prvi put sa generacijom Z dolazimo do toga da neka generacija, u ovom slučaju generacija Z, nije evolutivni nastavak prethodne generacije u smislu modela koje prihvataju i nekih stvari po kojima se ponašaju. Prvi put, to je kao da ste povukli liniju i napravili novi svet”, objašnjava Davor Sekulski, stručnjak za strateške komunikacije.

Ističe da su sve prethodne generacije od roditelja preuzele nešto, a nešto dogradile.

“Svaka generacija je tako radila. Generacija Z se probudila u jednom novom svetu. Jednostavno, sve ono što smo mi trčeći učili, oni su dobili na gotovo i oni ne znaju šta je bilo pre. I ne interesuje ih, pošto je taj svet takav kakav je”, poručuje Sekulski.

Važno im je slobodno vreme i lepo radno okruženje 

Jedan problem imaju roditelji, a drugi imaju poslodavci. Zumeri imaju svoje principe kada traže posao. Važno im je slobodno vreme, lepo radno okruženje.

Na klasične oglase za posao nerado se javljaju. Više od 40 odsto njih rade kao frilenseri, a skoro polovina veruje da može biti uspešna bez fakultetske diplome.

Sekulski objašnjava i da je pripadnicima generacije Z nevažno da se dokazuju na poslu i krenu od nižih pozicija.

“U startu njihova osnovna pozicija je da oni, za razliku od starijih generacija, zaposlite se u nekoj kompaniji, pa uradite neki osnovni niži posao, pa onda posle nekog vremena porastete i onda vodite neki deo firme ili kasnije postanete neki šef, direktor ili šta god. To je vaša karijera u kojoj napredujete. Među mladima, sigurno pola njih imaju titule direktor firme. Zašto? Zato što su oni napravili svoj biznis od početka. Oni to mogu u današnje vreme”, dodaje Sekulski.

Naveo je da im je veoma jednostavno da naprave posao otvarajući Jutjub kanal ili Instagram nalog, da naprave nešto sa drugarima, neki mali softver ili tako nešto.

“Oni uopšte ne shvataju naš format, idete sa manjim poslom, pa sa većim poslom, nego jednostavno oni samo kažu ja želim da radim to i počnu to da rade. I onda u okviru tog sistema su oni i direktori. Funkcija kao funkcija ih ne vodi. Ono što njih vodi je da im bude interesantno, da oni mogu sebe tu da pronađu i da negde mogu da ispitaju neke stvari koje bi kasnije možda mogli da koriste. Ali ne u smislu znanja, nego u smislu ovo ne znam, daj da vidim, zanimljivo mi je”, objašnjava Sekulski.

Lako menjaju zanimanja

Mogu i lako da menjaju zanimanja, dodaje, jer su im informacije lako dostupne.

“Jednostavno, sva znanja okolo su u njihovom svetu veoma dostupna, na jedan dodir dugmeta, klik miša ili šta god. Tako da oni mogu relativno brzo da apsorbuju neku količinu znanja i da se menjaju između poslova. Čim im nešto ne odgovara, oni će smisliti nešto novo i preći će. To je kod njih u njihovom sistemu normalno”, naglašava Sekulski.

Ističe da je svima potrebna generacije Z, kao i da su to mladi ljudi koji su već na tržištu rada, ali i deo potrošačkog društva.

Skoro polovina trgovaca ima generaciju Z među svojim kupcima, a skoro isto toliko očekuje da im generacija Z postane jedna od grupa kupaca. Nije onda ni čudo što više od 70 odsto kompanija želi da uči o generaciji Z.

“Imate primer jedne od naših poznatih banaka, na vreme su shvatili da je za generaciju Z, rad u banci potpuno dosadan, oni to tako vide i oni su svoj pristup generaciji Z koji im trebaju kao zaposleni u banci, kao i svakoj kompaniji, oni su se usmerili na to da pokažu da rad u banci nije dosadan i to na mnogo načina i za sada imaju uspeha u tome”, poručuje Sekulski.

Na pitanje da li to znači da se generaciji zumera izlazi u susret, Sekulski kaže da je važno da naučimo kako oni razmišljaju.

“To je da shvatimo da postoje dva različita sistema. Naš format na koji smo mi navikli, generacije pre njih, i njihov format koji je isto ispravan iz njihovog ugla gledano. Ne možete da učitate njihov format u svoj format. Nikad nećete uspeti u tome. Kao što oni nas isto ne razumeju. Možda ni ne žele toliko da nas razumeju. Jednostavno njihov svet je za njih sasvim dovoljan”, navodi Sekulski.

Važno je da ih zaposlimo, još važnije kako da ih zadržimo na poslu

Ukazuje da je generacija zumera između 14-15 godina i 27-28 godina.

“Ovi koji imaju već više od 20 godina, oni su debelo i u biznisima i u potrošačkom društvu kao kupci, kao igrači na tom tržištu. Što pre razumemo njih, kao i način njihovog razmišljenja, koji su okidači koji ih pokreću, kako njihov svet funkcioniše, onda ćemo lakše moći i da im nešto prodamo i da s njima komuniciramo i da ih zaposlimo i da ih zadržimo”, kaže Sekulski.

To da naučimo kako da ih zadržimo, dodaje, važnije je nego kako da ih zaposlimo.

“Nekako možete i da ih dovučete u firmu, ali onda se oni sretnu u radnim timovima sa starijim generacijama. Pa tu nastane novi problem za ljude iz ljudskih resursa. Postoje odlična rešenja za to. Recimo, na primer, umesto da tražite da vas slušaju, oni jako jednostavno prate kratke video snimke. To je njihov sistem razmišljenja”, zaključuje Sekulski.