Zašto investitori dobijaju građevinsko zemljište na poklon

Pre četiri meseca kompanija "Atlantik Štark" predala je zahtev za konverziju, kako bi se u Katastru nepokretnosti upisala kao vlasnik zemljišta. Potvrdu o vlasništvu su, kažu, dobili, što im je bio uslov za dobijanje građevinske dozvole.

 "Zahvaljujući vlasništvu stekli su se uslovi koje mi do tog momenta nismo imali i nismo bili u mogućnosti da bilo šta gradimo na toj parceli. Ono što sada možemo i što sada radimo u toku je projektovanje, kompletan građevinsko i mašinsko tehnološki projekat, na osnovu kojeg ćemo mi krenuti u ishodovanje dozvole za gradnju", ističe Marko Abramović, generalni direktor "Atlantik Štarka".

Pravo na konverziju za 5.000 lokacija

U Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam kažu da zahtevi za sticanje prava konverzije stižu iz cele zemlje, a potvrdu o vlasništvu moraju da im izdaju u roku od osam dana.

Reč je o 5.000 lokacija, odnosno privrednih subjekata koji su imali jednu vrstu ograničenja u raspolaganju imovinom.

"Kada je upisano pravo korišćenja pogledamo koji je udeo i srazmerno tom udelu izdajemo potvrdu i dajemo nalog u katastru da se izvrši upis prava svojine. Ukoliko postoji neki spor, to su sve neki prethodni zahtevi koje je potrebno rešiti kako bi se stekli uslovi za konverziju, objašnjava Đorđe Milić iz Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Srbije.

U Agenciji naglašavaju da podnosioci zahteva nisu u obavezi da dostave informacije šta će graditi na tim parcelama. Upravo je to sporno za stručnu javnost koja, kao primer, navodi lokaciju koja je više od 20 godina napuštena.

"Suština je da nisu imali pravo gradnje, niti jedno ozbiljno pravo na zemljištu. Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji omogućeno je da sva prava koja su stekli, dobili su bez ikakve nadoknade, što je katastrofalno za Srbiju, jer se radi o poklonu države u korist određenih povlašćenih pojedinaca", ukazuje Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Kupili fabrike - dobili građevinsko zemljište

Ovakva odluka, prema rečima Danijele Rabrenović, arhitekte iz Projektnog biroa, predstavlja praktično tačku na procesu privatizacije, jer su na ovaj način investitori koji su kupili fabrike došli do jeftinog građevinskog zemljišta.

"Zapravo, zemljište ih sad košta, zahvaljujući ovakvoj odluci, nula dinara. Ako bismo posmatrali to s investicione strane, dakle, njihova ulaganja su u startu manja za vrednosti zemljišta. Oni nemaju potrebe da plate lokaciji da raseljavaju ljude u odnosu na nekoga ko gradi samostalno ili ko kupuje lokaciju. Mogu samo da sruše te fabrike koje su postojale i da nastave da grade", navodi Rabrenovićeva.

Građevinci ukazuju i na još jedan problem konverzije - ne postoje precizni podaci o veličini parcela na koje bi se zakon primenjivao, o vlasništvu ni o načinu na koji su se parcele kupovale.