Od svetskog prvaka u košarci do Karađorđeve zvezde

Vi ste nosilac brojnih priznanja - između ostalih, Ordena Nemanje prvog reda i Ordena jugoslovenske zastave, a od večeras i Karađorđeve zvezde. Šta Vama takva priznanja donose?

Donose vam veliku radost. Osećate čast i ponos, osećate veliko zadovoljstvo – da sve ono što ste prethodnih godina radili, da su ti rezultati doveli do toga da dobijem ovo visoko priznanje. Pomešano - radost i ponos.

I sve te nagrade stekli ste velikim trudom i radom - Medicinski fakultet u Beogradu završili ste za manje od pet godina kao jedan od najboljih studenata. Vi ste bili i najmlađi profesor na Katedri za hirurgiju. Vaš otac je lekar, je l‘ to bio logičan put ili nešto što ste izabrali srcem?

Nije bio zacrtan put, ali majka je bila profesor književnosti, otac lekar i onda vi slušate od najranijeg detinjstva i poželite da se bavite medicinom. Pre dolaska na medicinu sam razmišljao da budem kardiolog i internista, ali sam posle shvatio da želim hirurgiju. I to je posao koji volim da radim, i to je najvažnije. Jer vi ceo život živite život hirurgije i to je nešto što vas okupira dan i noć, ali vam ne pada teško. I to je osećaj koji vas juri.

Lečite i van operacione sale. U našem trofejnom sportu ste kao lekar još od devedesetih - doktor u FMP Železniku, višedecenijski ste doktor reprezentacije Srbije. Sarađivali ste sa nizom selektora i dočekali i ispratili mnogo velikih asova iz nacionalnog tima.

Bili ste i u Indijanapolisu 2002, kada je SR Jugoslavija postala prvak sveta, a 21 godinu kasnije bili ste, na sreću tu, i pomogli da se spasi život Boriši Simaniću. Vi ste takve ili slične slučajeve viđali na klinici, ali kada se desi na terenu. Kako je Boriša danas?

Sve se dobro završilo. Problem je bio što smo se našli u drugačijem zdravstvenom sistemu i ne možete da uradite sve što želite. Ali sam se izborio da sve bude urađeno na vreme. On se dobro oporavlja i sada će početi sa fizičkim opterećenjima. Ali najvažnija je stvar da je on prebrodio jednu krizu, od sporta je video različite strane – s jedne strane, pobede, s druge strane borbu za život. I bolje od svih nas sagledava profesionalni sport.

Rekli ste da je to što ste postali lekar bilo samo uvod da se bavite i svim drugim stvarima danas. Vi ste predsednik Crvenog krsta već više od 20 godina. To je jedna od organizacija kojoj građani, po anketama najviše veruju i jedna od najstarijih organizacija. Gotovo 150 godina radi bez prekida. Po broju volontera se nekako i ocenjuje kvalitet rada neke takve organizacije. Koliko danas broji volontera CK Srbije?

Glavni parametar da merite uspešnost je koliko imate volontera. Mi sada imamo 69.000 volontera koji se bave i stalno i povremeno programima Crvenog krsta. 

Samo u prošloj godini  aktivnostima je bilo obuhvaćeno više od milion građana. S kojim programima nastavljate i u ovoj godini?

Prioritetno je da se nastave vitalni socijalni programi. Nastavićemo programe motivacije za dobrovoljno davanje krvi. Tradicionalno zima i leto su najkritičniji kada su zalihe krvi u pitanju. Na sajtu CK postoji raspored akcija.
Što se tiče garderobe, mogu da se jave u lokalne zajednice. I bilo bi dobro, to je uvek potrebno.