Raste broj obolelih od velikog kašlja i morbila, bebe najugroženije

Zaključno sa jučerašnjim danom, na teritoriji Srbije prijavljena su četiri potvrđena slučaja malih boginja.

"Radi se o dva deteta uzrasta 8 i 15 godina koja su nevakcinisana i dve odrasle osobe uzrasta 46 i 49 godina, pri čemu je vakcinalni status kod jedne odrasle osobe nepoznat, a jedna osoba je nepotpuno vakcinisana jednom dozom MMR vakcine", rekao je epidemiolog Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut“ dr Marko Veljković.

Tri osobe su sa teritorije grada Beograda, a jedna obolela osoba, koja je i poslednja prijavljena, je sa teritorije grada Novog Sada.

Doktor Veljković objašnjava da su respiratorne zarazne bolesti, u koje spadaju i male boginje i veliki kašalj, bolesti koje imaju sezonski karakter.

“To znači da je najveća učestalost obolevanja upravo u periodu od kasne jeseni do ranog proleća s obzirom na to da se ove bolesti šire putem kapljica koje se oslobađaju prilikom kašljanja, kijanja, glasnog govora, a boravkom u zatvorenom prostoru se tokom hladnih dana pospešuje njihova transmisija“, rekao je dr Veljković.

Ističe da je veoma značajan faktor koji doprinosi pojavi kako pojedinačnih slučajeva obolevanja, tako i epidemijskog javljanja malih boginja pad obuhvata imunizacijom, a samim tim dolazi do pada nivoa kolektivnog imuniteta.

Ne manje značajno je odlaganje prve doze MMR vakcine koja se prema našem kalendaru primenjuje sa navršenih 12 meseci.

Ukazuje da se revizija vakcinalnih kartoteka sprovodi kontinuirano tokom čitave godine u saradnji nadležnih instituta, zavoda za javno zdravlje i domova zdravlja.

“Pregleda se vakcinalna kartoteka, identifikuju se sva nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana deca, vrši se njihovo pozivanje na vakcinaciju, pri čemu je u ovom momentu veoma bitno da ove aktivnosti budu prioritet kako bismo predupredili potencijalnu epidemijsku pojavu malih boginja u našoj zemlji“, rekao je dr Veljković.

Od početka godine 400 obolelih od velikog kašlja

Kada je reč o velikom kašlju, od početka 2024. godine prijavljeno je ukupno 400 slučajeva obolevanja.

Najveći broj obolelih u ovom momentu je u uzrasnim grupama starijim od 20 godina kao i u uzrasnoj grupi dece od 10 do 14 godina.

“Moram da istaknem da je najveći rizik od obolevanja upravo u najmlađoj uzrasnoj grupi dece mlađe od 12 meseci, koje su nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane, i kod koje zaista možemo očekivati težu kliničku sliku i komplikacije“, rekao je dr Veličković.

Podsetio je da su od početka 2024. godine prijavljena dva smrtna ishoda uzrokovana velikim kašljem kod dece uzrasta 2,5 odnosno tri meseca, koja zbog uzrasta nisu ni mogla biti vakcinisana.

“Ono što je bitno je da se dijagnoza velikog kašlja prvovremeno postavi. Kod dece mlađe od 12 meseci, ukoliko se javi kašalj, koji je praćen zacenjivanjem, povraćanjem nakon kašlja, prekidima u disanju kod malih beba, bez obzira na dužinu trajanja kašlja, potrebno je javiti se lekaru i sprovesti laboratorijsko testiranje na veliki kašalj“, rekao je dr Veličković.

Kod osoba koje su starije od navedenog uzrasta, ukoliko kašalj traje duže od dve nedelje, potrebno je javiti se lekaru i izvršiti laboratorijsko testiranje.

“Vrlo je bitno pravovremeno započeti terapiju antibioticima, kako bi se, s jedne strane, primenila terapija, a s druge strane smanjila zaraznost s obzirom na to da, pet dana nakon početka antibiotske terapije, osoba zaražena pertusisom više nije zarazna“, ukazao je Veličković.

Što se tiče akutnih respiratornih infekcija, prema podacima Odeljenja za epidemiološki nadzor Instituta za javno zdravlje Srbije, u prethodnoj nedelji prijavljeno je ukupno 24.720 slučajeva akutnih respiratornih infekcija i 15.920 slučajeva oboljenja sličnih gripu.