Veran Matić o oslobađajućoj presudi za ubistvo Ćuruvije: Poraz pravne države, najjeftiniji oblik cenzure – ubistvo novinara

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio četvoricu nekadašnjih radnika Državne bezbednosti optužbi za učešće u ubistvu novinara i vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine. 

Na sajtu suda je objavljeno da "nema neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela".

"Činjenica da je Ćuruvija bio kritičar tada aktuelne vlasti, za ovaj sud nije sporna, ali s obzirom na to da je u odnosu na okrivljene doneta oslobađajuća presuda, sud se nije ni mogao upuštati u motive izvršenja ovog krivičnog dela", navodi se u saopštenju Apelacionog suda.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je za RTS da danas ceo svet žali za propuštenom "istorijskom šansom da se ustanovi pravda i kažnjivost u slučajevima ubistava novinara".

"Naši ubijeni novinari, odnosno njihove porodice nisu dočekale da budu do kraja sudski razrešeni ovi slučajevi i odgovorni kažnjeni. Juče je bio veoma težak dan za Srbiju, ali i za sve novinare u svetu, jer u svetu više od 85 odsto slučajeva ubistava novinara ostaje nerazrešeno. Želeli smo da ovo bude putokaz na koji način treba rešavati problem nekažnjivosti", rekao je Matić.

Zašto se toliko čekalo na objavu presude?

Dva puta je prvostepeno sudsko veće dosudilo po 100 godina zatvora za optužene, a apelacija je zasedala u martu prošle godine.

"Šokantno je i neobjašnjivo zbog čega je toliko dugo vremena donosilo oslobađajuću presudu. Već smo čuli da je presuda doneta u maju prošle godine, ali očigledno se iz nekog razloga taktiziralo i čekao nekakav trenutak, kao što je petak posle podne, onda kada su svi malo pažljivi. Zaista su mogli da malo sačekaju i da 11. aprila, na dan surovog ubistva Slavka Ćuruvije, donesu ovako sramnu presudu koja će zaista ostaviti dalekosežne posledice kada je reč o bezbednosti novinara", rekao je Matić. 

Sledi reakcija profesije

Na pitanje kakvi su naredni koraci, Matić je rekao da će uslediti reakcija profesije.

"Postoji dogovor oko protesta, ali ono što je jako važno je da novinari nastave da istražuju ovaj slučaj i da prikupljaju nove činjenice, ne samo o ubistvu i nove argumente i dokaze, nego i o procesu. Zašto se toliko dugo čekalo, 25 godina od ubistva imamo oslobađajuću presudu?", pita Matić.

Ističe da je opstrukcija u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije na delu od prvog dana i uviđaja na mestu zločina, ali i od 2000. godine, kada je otkriven dosije Ćuruvija i kada je postalo potpuno jasno da služba Državne bezbednosti stoji za ubistva.

"Potom smo imali desetak godina demokratske vlasti koja, uprkos obećanjima, nije uspela da razreši slučaj. Onda smo imali situaciju kada se došlo do optužnice i jakih dokaza u ovom procesu. Tokom procesa, potom, imali smo ogromnu opstrukciju i od suda i svedoka koji su svi odjednom sve zaboravili, kao u pokušaja pritisaka i na Radnu grupu MUP-a koja je obavila ogroman posao", naveo je Matić.

"Poraz pravne države i demokratije"

Matić ukazuje da se veliki broj ljudi koji je učestvovao u ovom slučaju, oseća poraženim.

"Na prvom mestu mislim da je poražena pravna država, a na drugom mestu demokratija. Dakle, ovo će imati, kao što sam rekao, trajne posledice jer ispostavlja se da je najjeftiniji oblik cenzure – ubistvo novinara. Velika je verovatnoća da će ubica proći nekažnjeno. To dokazuje i ovaj primer. Mislim da tužilaštvo ima mogućnost da preda zahtev Vrhovnom sudu za zaštitu zakonitosti, ali kakva god odluka tog suda bude bila, neće imati posledice po one koji su sada oslobođeni", objasnio je Matić.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara rekao je da ostaje niz simboličnih aktivnosti koje mogu da se preduzmu, između ostalog i da se obrati Međunarodnom sudu u Hagu koji sudi državama koje nisu uspele da uvedu kažnjivost za ubistvo novinara.

"Ne smemo ovom odlukom prestati da se bavimo ovim slučajem, kao i slučajem ubistva Milana Pantića. Pre dva dana je objavljeno da je Tužilaštvo za organizovani kriminal po drugi put odbilo da se bavi ovim slučajem, iako je komisija utvrdila, kao i radna grupa, da je motiv za ubistvo organizovani kriminal i privatizacija jedne velike kompanije. Imamo tužne dane kada je reč o odnosu pravne države prema ubistvima novinara, ali ne smemo tu da se zaustavimo", rekao je Matić za RTS.