Šta je pokazao popis poljoprivrede – manje gazdinstava, više pravnih lica

Med i mleko za koje je zadužena poljoprivreda i dalje teku, ali sudeći prema rezultatima popisa, sve sporije. Bar kada se uporede sa anketom iz 2018. i popisom od pre deset godina.

Gazdinstva su sve manja, u proseku obrađuju po 6,4 hektara, gaje jednu kravu, pet svinja, tri ovce. Med je i jedina stavka gde je zabeležen rast u odnosu na pre pet godina i to 38 odsto – pa sad svako domaćinstvo u proseku ima tri košnice.

"Raspoloživo zemljište, kao što vidite, znači, to je ukupno raspoloživo zemljište i takvo zemljište u ukupnom iznosu je 21,3 odsto manje nego u anketi iz 2018. godine", rekao je Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku.

Prosečna starost domaćina smanjila se na 60 godina. Oranice i bašte čine dve trećine korišćenog zemljišta, a ostalo livade i voćnjaci.

Deset odsto manje gazdinstava u odnosu na 2018.

Ukupan broj gazdinstava je 508.365. U poređenju sa anketom iz 2018. deset posto ih je manje.

"Po regionima, u Beogradu smanjila su se gazdinstva za 12,4 procenta, u Vojvodini 12 procenata, u regionu Šumadije i zapadne Srbije 7,5 procenata i regionu južne i istočne Srbije 12 procenata", navela je Dragana Marković, zamenica direktora Republičkog zavoda za statistiku.

Međutim, porastao je broj pravnih lica koja se dominantno bave poljoprivredom na 2 400. Popis je finansiran iz republičkog budžeta i pretpristupnih fondova Evropske unije po standardima UN.

"Popis je za državu bitan za planiranje agrarne politike, ali i za proizvođače, kako bi znali kakvo je stanje na tržištu i koji su trendovi. Takođe kako da lakše plasiraju proizvode u maloprodaji jer nemaju svi iste količine robe", rekao je Martin Klauke.

Najviše se izvoze kukuruz, pšenica i industrijsko bilje

Zahvaljujući dobroj godini, poljoprivreda je protekle godine zabeležila rast od devet odsto uz povećanje izvoza. Glavni izvozni proizvodi činili su kukuruz, pšenica, industrijsko bilje, što je bilo na istorijskom maksimumu.

"Proizvodnja meda sada predstavlja propulivnu granu ali to nikako ne znači da mi treba da prestanemo da gajimo krave ili da gajimo svinje i tako dalje jer bezobzira na taj trend koji je sada ili opadajući ili stagnantni jer to je velika proizvodnja koja podržava izvoz, a naročito prehrambenu industriju", dodao je Kovačević.

U oktobru i decembru na terenu je bilo više od 3.000 popisivača, obišli su 740.000 gazdinstava.

U proseku su zaradili po 57.000 dinara, a kuriozitet je da je jedna vredna popisivačica iz Šumadije zaradila više od 450.000 dinara.