Tragičan slučaj Marice Mihajlović potresao i javnost i lekare – može li se danas bezbrižno ući u porođajnu salu
Srbiju je potresla sudbina Marice Mihajlović. Njena beba umrla je nekoliko sati posle rođenja. Marica tvrdi da se iz porodilišta u Sremskoj Mitrovici vratila kući bez deteta u naručju, zbog nasilnog porođaja i greške ginekologa - akušera. Kako je na ovaj slučaj reagovala javnost, a kako lekari? Kako sistemski rešiti problem kako bi trudnice, ali i ginekolozi-akušeri bez straha ulazili u porođajnu salu?
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Sremskoj Mitrovici uhapsili su M. M. (1979), lekara Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici, zbog sumnje da je izvršio krivično delo - teško delo protiv zdravlja ljudi.
U Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici sproveden je unutrašnji stručni nadzor, a o svemu je obaveštena i zdravstvena inspekcija.
Gostujući u emisiji Četvrtkom u 9 ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić rekla je da je o Maričinom slučaju saznala preko društvenih mreža i medija. Istakla je da je o tom slučaju trebalo odmah obavestiti direktora klinike, pa i ministra zdravlja, pokrajinskog sekretara.
Ipak, ukazuje i da se komplikacije mogu dogoditi prilikom bilo koje intervencije.
"Gledala sam nalaz kolege unutrašnje stručne kontole, držali su se protokola da li je sve urađeno na vreme. Nije na meni da tumačim da li je uradio sve što treba. Poslala sam zdravstvenu inspekciju i zamolila komisiju da vidi da li treba spoljašni stručni nadzor. Dolaze ljudi koji mogu objektivno da sagledaju okolnosti", rekla je ministarka i pozvala javnost na strpljenje dok ne stigne pravi obdukcioni nalaz.
Ističe i da su babice mahom potvrdile izjave Marice Mihajlović, ali da sud treba da daju oni koji nisu učestvovali u tom slučaju na osnovu nalaza i izjava onih koji su bili uključeni u prijem trudnice, lečenje i porođaj.
"Svaki slučaj je zaseban, neko ima manji, neko veći prag za bol. Žene su doskora redovno umirale na porođaju, dok se nije dovoljan broj ginekologa - akušera edukavao da vodi porođaj", rekla je Grujičićeva.
Društvene mreže, smatra, predstavljaju izvor odličnih informacija i naučnih članaka za lekare, ali se tamo pojavljuje i, kako kaže, "masa frustracija" gde se mogu pisati optužbe protiv svakoga.
Brankica Janković: Ko zna koliko je slučajeva koji nisu izašli u javnost
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da ju je slučaj Marice Mihajlović, kao i priče koje su usledile, duboko potresao i poručila da svakome ko prođe ovakvu tragediju treba puna podrška i razumevanje.
Ističe i da su mediji najveći saveznik institucija u stvaranju boljeg društva i stvaranju boljih, pravednijih i humanijih uslova za porođaj.
"Naš Ustav i zakoni garantuju najviši stepen i standarde zdravstvene zaštite, a mi to u praksi očigledno nismo dostigli", rekla je Jankovićeva.
Navodi da, iako je dobro što se saznalo za slučaj Marice Mihajlović, obraćanje na društvenim mrežama i kontaktiranje medija ne sme da bude način za rešavanje problema, već da je trebalo institucije same da reaguju.
"Ako se desila smrt bebe zar neko treba da kaže rukovodstvu da pokrene šta je do njihove moći, a ne da čekamo da nas na to opomenu mediji, već sistemski svaki problem da se reši. Ko zna koliko je slučajeva koji nisu stigli do medija, zar njih treba da gurnemo pod tepih", upitala je Jankovićeva.
Ukazuje i na problem žena u malim sredinama, u kojima postoji jedan do dva ginekologa, te se one plaše da prijave jer će im možda u budućnosti biti potrebni ti lekari, ili njihovim sestrama, prijateljicama.
Najveća noćna mora za ginekologe-akušere
Prof. dr Olivera Kontić Vučinić, predsednica Ginekološko-akušerske sekcije Srpskog lekarskog društva, rekla je u emisiji Četvrtkom u 9 da je pored smrt porodilje, smrt bebe tokom porođaja najgora noćna mora svakog akušera.
"Ako iko misli da čovek može da ostane isti posle tako nečega, da je jednostavno preživeti nama kao profesionalcima, grdno se vara. Kompletna struka je apsolutno uzdrmana ovom pričom i pričama drugih porodilja", rekla je dr Kontić Vučinić.
Ističe da je odluka o tome da li će se raditi carski rez na lekaru, a ne na pacijentu. Navodi i primer trudnice koja je u subotu došla u jedno porodilište tvrdeći da ima bolove. Primljena je u porodilište, urađen je CTG pregled i nisu primećene kontrakcije.
"Na kraju je rekla dežurnom lekaru: ako ja kažem da treba carski rez, vi ga morate uraditi. Prestravljena sam idejom da to može biti rezultat ličnih tragedija žena, ali i naših profesionalnih", rekla je dr Kontić Vučinić.
Kaže i da u Sekciji nisu sedeli skrštenih ruku od kada je, pre dve godine, počelo intenzivno da se priča o akušerskom nasilju.
"Najveći kongres smo posvetili toj temi, na sledećem smo imali ozbiljnu sesiju o problemu komunikacije sa trudnicom i njenom porodicom, odziv javnosti je bio obeshrabrujući. Mi stvarno nismo sedeli i čekali", rekla je predsednica Ginekološko-akušerske sekcije Srpskog lekarskog društva.
Poručuje da svaka greška i bahatost mora da ima ime i prezime, ali i da žrtva, takođe, mora da ima ime i prezime, To je jedini način da idemo napred, poručila je dr Kontić Vučinić.
Imaju li trudnice psihološku podršku
Dr Maja Milosavljević, psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje Srbije, kaže da je danas, sa medijskim bombardovanjem teško mirno doći na porođaj.
"Problem će uvek postojati u svakom poslu, ali zna se kome se obratiš kada imaš muku", rekla je Milosavljevićeva navodeći za primer zaštitnika prava pacijenata.
Dr Milosavljević je doktorirala na temi porođajne traume i ističe da je Srbija jedna od prvih zemalja u Evropi koja je počela time da se bavi još 2008. godine.
Pri Institutu za mentalno zdravlje žene mogu dobiti psihološku pomoć, a za to je potreban uput lekara opšte prakse, a pregled se moće i platiti. Lista zakazivanja nema.
Ističe da na to da li će za žene porođaj biti traumatski utiče kakva su njena očekivanja, nadanja, istorija njenih psihijatrijskih bolesti, ginekološka iskustva i to kakva je ličnost.
Novinarka RTS-a podelila svoje bolno iskustvo sa tretmanom tokom porođaja
Novinarka Internet portala RTS-a Tijana Radonjić je imala tri porođaja. Iz prvog i trećeg ima sina i ćerku. Drugi porođaj nije imao srećan kraj.
U porodilištu su utvrdili da nema srčane radnje kod bebe i poslali su je u odvojenu salu u kojoj je bila sama i nije mogla da dozove nikoga od osoblja. Kaže da je pitala doktorku da li može da je porodi carskim rezom kako bi se njena agonija završila, a dobila je odgovor: "Kakav carski rez na mrtvu bebu, to se tako ne radi, jeste li normalni".
Sledeći bahati komentar dobila je od anesteziologa koji je rekao da "su žene mnogo obazrivije kada biraju frizera ili auto-mehaničara", a da za ginekologa biraju ko prvi naiđe.
"Kad je trebalo da mi da anesteziju, pitao me čime sa bavim, ja sam rekla da sam novinarka Sajta RTS-a što je kod njega izazvalo bes, rekao je da smo svi mi novinari, tužioci i sudije šljam društva, komrumpirani i da ne bi trebalo da postojimo", ispričala je Tijana Radonjić.
U samom trenutku porođaja skupilo se više medicinskih radnika i beba zamalo nije babici ispala iz ruku. Čuo se smeh.
Danas, šest godina kasnije, Tijana želi da veruje da je taj smeh bio zato što su mislili da je živorođenče.
"Taj osećaj kada se izlazi iz bolnice, praznina koju žena oseti kada izlazi bez bebe je tolika da nije potrebno da dodatno odjekuju te rečenice koje sam ja čula u porođajnoj sali", rekla je Tijana.
Ona je sve svoje trudnoće vodila kod ginekologa u domu zdravlja. U slučaju druge trudnoće ginekolog je pre imao ulogu "skretničara", nego ginekologa koji pažljivo prati trudnoću i obavlja pregled i ultrazvuk kada je neophodno. Tijanin utisak je da se pojedinim ginekolozima podrazumeva da će trudnica paralelno privatno da vodi trudnoću.
Apeluje na trudnice i porodilje da ne daju koverte lekarima kako bi obezbedile sebi dostojanstven porođaj, jer to je nešto na šta svaka žena ima pravo.
Zbog svog iskustva, Tijana je dala predlog da se ženama po traumatičnom iskustvu kao što je bilo njeno, odmah omogući psihološka podrška.
"Ko nema empatije ne treba da se bavi medicinom"
Ministarka Grujičić je rekla da nedostatak kućnog vaspitanja ne može nadoknaditi fakultet, kao i da onaj ko nema empatiju prema ljudskom biću ne treba da se bavi medicinom.
"Možemo napraviti instrukcije, a da li će ih se pridržavati, ne verujem ako nemaju empatije", rekla je Grujičićeva.
Tvrdi da nisu tačne priče da se lekari međusobno štite i da postoje mehanizmi kako da se reaguje. Apeluje na trudnice da se ne plaše jer 99 odsto porođaja prođe kako treba.
I dr Kontić Vučinić ukazuje da porođaj ne sme da bude traumatično iskustvo i da treba da postoji dostojanstvena komunikacija između medicinskog osoblja i pacijenata. Za to materijalna sredstva nisu potrebna.
"Na državi je da obezbedi metod bezbednog prijavljivanja ovakvih slučajeva, čak i to može lako – možemo studente kao volontere da angažujemo na telefonskim linijama, da ubedimo žene da će biti poštovano to što prijave, ali mora imenom i prezimenom", ponovila je dr Kontić Vučinić.
Ukazuje da treba da se vrate školice roditeljstva pri domovima zdravlja, kako bi se trudnice edukovale. Svi smo na istom zdataku, poručila je dr Kontić Vučinić.
Sa Maricom Mihajlović u četvrtak je razgovarao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je poručio da njeno dete ne možemo da vratimo, ali da možemo da promenimo šta će se događati u budućnosti.
"I zato se nadam da će ova vaša ispovest, sve što ste rekli, sve na šta ste nas upozorili, biti signal ljudima koji rade, sa majkama, sa decom", poručio je Vučić.
Коментари