Između ograda, krijumčara i policije - za deceniju kroz Srbiju prošlo više od milion i po migranata

Put migranata u 2023. kretao se između krijumčara, policije i zida na granicama. Kroz Srbiju je prošlo 107.000 migranata, računica je Komesarijata za izbeglice na osnovu evidencije u prihvatnim centrima.

"Spoljašnje iregularne migracije kroz Srbiju smanjenje su za nekih 12 odsto. Ne možete zaustaviti migracije, niti je jedna zemlja u svetu u tome uspela, migracije i ne treba shvatati kao nešto loše što se dešava u društvu, samo je veoma važno na pravi način upravljati njima", kaže komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila smatra da je prošlu godinu obeležilo krijumčarenje i sukobi krijumčara, na severu Srbije.

Zbog toga, uz granicu sa Mađarskom, jake snage policije od 27. oktobra svakodnevno sprovode racije. Više od 7.000 ljudi "premešteno" je u centre, južnije. Akcije su usledile nakon pucnjave, u kojoj su ubijena tri migranta, a jedan povređen.

"Prvi put u Evropi, takva politka guranja ljudi na susednu zemlju a ne rešavanja njihovog položaja u zemlji porekla ili negde drugde, dovela je do jasnih primera  krijumčarenja i pomoći ljudima da ponovo pređu granicu za novac i uz eksploataciju. Tako da je to krijumčarenje doživelo rapidan uspon i eksplodiralo na neki način", kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Prema njihovim podacima, kroz Srbiju je do sada prošlo više od 85.000 ljudi, ali retko iz prvog pokušaja. Trenutno ih je u zemlji oko 4.000. Ponovo, najviše iz Sirije, 45 odsto.

Mogući kraci migracija

Ljudi dolaze preko Grčke, Bugarske, Severne Makedonije i nastavljaju put BiH, ne samo Mađarske i Hrvatske, kaže Đurović.

"U budućnosti oči su uprte u Tursku, u njenu inicijativu da se bavi ovim problemom, jer kad se migracija domogne Balkana, onda je ona teško zaustavljiva. Neki mogući kraci migracija bi išli preko Albanije, Crne Gore dalje prema Hrvatskoj, zatim preko KiM, Sandžaka, dalje prema Bosni, preko južne i istočne Srbije prema Hrvatskoj, Mađarskoj i BiH", kaže Đurović.

Za razliku od izbeglica iz Ukrajine, svi ostali imaju problem da uđu u postupak azila. Moraju da čekaju mesecima da bi pristupili tržištu rada.

 "Pitanje radne integracije, jedan je od osnovnih postulata za uspešnu integraciju tražioca azila, odnosno lica kojima je priznat azil u određenoj zemlji. U tom smislu, osim tog formalnog angažovanja ljudi, praksa evropskih zemalja pokazuje da se sa određenom vrstom radne integracije, kreće već od momenta kada lica ulaze u postupak azila", kaže Miroslava Jelačić Kojić iz "Grupe 484".

Kraj 2023. godine doneo je dogovor Saveta Evrope i Evropskog parlamenta o promeni migrantske politike.Ključni momenti su ubrzavanje procedure odlučivanja na granicama, šira primena koncepta sigurne zemlje tranzita i način postupanja u kriznim situacijama.