Kako utvrditi da li je bolovanje lažno – neki poslodavci angažuju čak i privatne detektive

Prema zvaničnoj statistici, od 2.500 kontrola bolovanja u prošloj godini, nepravilnosti su utvrđene u 12 odsto slučajeva. Po zakonu, lekar opšte prakse može da otvori bolovanje do mesec dana bez drugostepene komisije.

"Ali, ne znači da u tih mesec dana pacijent ne radi ništa. Potrebno je da, onog dana kada otvori bolovanje, lekar opšte prakse ili izabrani lekar jasno da program o tome kako i šta se istražuje, zbog čega je na bolovanju i može da da kontinuitet i ritam metodološkog ispitivanja i provere zdravstvenog stanja. Ako to ne postoji, onda može da se izrazi sumnja u postojanje tog bolovanja, jer šta je radio taj pacijent kod kuće ako nije bio u bolnici i ako nije obavljao određene preglede", kaže prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada "Dr Dragomir Karajović".

Zadiranje u privatnost zaposlenog krivično delo

Poslodavci mogu da zatraže proveru komisije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ili da pošalju zaposlenog na kontrolni pregled. Neki čak angažuju i privatne detektive. U pojedine agencije mesečno stigne i do desetak zahteva za proveru bolovanja.

Po zakonu, detektivi mogu da proveravaju da li su zaposleni kod kuće, ali bilo kakvo zadiranje u privatnost, podatke o ličnosti, medicinsku dokumentaciju, predstavlja krivično delo.

"Uglavnom se proverava kada su u toku sezonski poslovi, jer tada stvarno veliki broj zaposlenih odsustvuje. I onda poslodavac, ionako mu je problem sa nedostatkom radne snage i nedostatkom određenih kadrova, i onda sam proces rada biva ugrožen. U tom situacijama poslodavac pristupa kontroli. I naravno, ukoliko neko na primer 29 dana ne radi, pa se pojavi dva dana na poslu, pa onda opet ne radi 15 dana, tu je evidentno da nešto nije u redu", navodi Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.

Srbija među pet zemalja u Evropi gde se najmanje koristi bolovanje

Sindikati koriste podatke Evrostata, na osnovu kojih je Srbija među pet zemalja u Evropi gde se najmanje koristi bolovanje. 

"Poslodavac nije doktor, može da iznese sumnju, ali više od toga ne. Ono što mislim da svima treba da bude jasno jeste da radnik nije vlasištvo poslodavca, on nije rob. On je sa poslodavcem potpisao Ugovor o radu o osmočasovnom radnom vremenu, posle toga je njegov privatni život i svoj privatni život može da organizuje kako god. Jedan telefonski poziv neće utvrditi kakvo je njegovo zdravstveno stanje", naglašava Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda.

Svaki šesti radnik u Srbiji bio je na bolovanju 2022. godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku, a godišnje se u našoj zemlji otvori oko 280.000 bolovanja.