Pravo na nadu – stvaralaštvo izbeglih koji žive u Srbiji

U svetu trenutno ima 114 miliona osoba koje su prinuđene da napuste svoje domove.

Do Beograda je stigao preko Etiopije i Turske. Kao i mnogima koji traže bolji život, Srbija mu nije bila cilj, ali je ovde uspeo da nastavi da se bavi onim što je započeo u rodnom Burundiju. Fotoaparat je ostao njegovo obeležje a uz četiri jezika koje tečno govori dodaje i srpski.

Karim Nsengijumva kaže da voli Srbiju, njenu hranu i ovdašnje ljude.

"Dobio sma priliku da nastavim svoju karijeru fotografa i nemam potrebu da idem negde drugde, našao sam moj dom ovde, u Srbiji", dodaje Nsengijumva. Što se tiče jezika, navodi da mu najveću muku zadaju padeži.

Ističe da se navikao na načim života navikao sam na život dodajući da su ljudi baš ljubazni. "Bili baš otvoreni prema meni, tako da sam osetio da imam porodicu imam nadu, moj dom." Kaže da bi želeo da otovori svoj studio.

Natalija je u Srbiju stigla sa svoje dvoje dece iz Zaporožja. U rodnoj Ukrajini radila je kao lekar a tradicionalno ukrajinsko petrikivsko slikarstvo bilo je njen hobi. Danas u Beogradu ima radionicu gde o ovoj tehnici uče i deca i odrasli.

"Petrikivsko slikanje veliča život i zato su moji radovi poruka života. Svojim radovima želim da pokažem da svaka osoba ima pravo na miran život na ovom svetu koji je jedan za sve nas. Moramo da pazimo i čuvamo svet i čuvamo život", napominje Natalija Trokhumetes

Pre nego što je zbog političkog aktivizma morao da pobegne s Kube, Remi je učestvovao u 16 kolektivnih izložbi. Svoju prvu samostalnu izložbu organizovao je sa svega 18 godina.

Remi Ramzes Hernandes Luis kaže za sebe da je politička izbeglica.

"Došao sam u Srbiju jer je u tom trenutku bila zemlja koja nije tražila vize za Kubance. Trenutno radim u kuhinji, ne mogu da nađem posao iz svoje struke, radio sam kao profesor, možda bih u budućnosti mogao da nađem jednu školu, jednu galeriju, da prodajem slike, držim časove," kaže Remi.

U Beogradu će do 19. decembra biti izloženi i radovi avganistanskog umetnika koji je u našu zemlju stigao 2017. godine kao dete bez pratnje.

Jedan je od četiri izbeglice koji su upisali fakultete u Srbiji, ipak, o sebi radije govori kroz svoje radove. Deca mlađa od 18 godina čine 40 odsto raseljene populacije u svetu, na kraju prošle godine, bilo ih je više od 43 miliona.