Turizam privlači terorizam – najrizičnija mesta i bezbednosna kultura

Evropski zvaničnici najavljuju dodatni paket pomoći, težak 30 miliona evra, za jačanje sigurnosti u ranjivim oblastima i verskim objektima.

Profesorka Marija Đorić je, gostujući u Dnevniku, upozorila da, ako zvaničnici kažu da postoji realna opasnost od terorističkih napada i da njihovi građani treba da budu oprezni, onda i naši građani treba da to uzmu zaista ozbiljno.

Naglašava da je sve što se tiče bezbednosti i terorizma ozbiljno, i to "smrtno ozbiljno".

"Kada već govorimo o terorizmu i turizmu, ja bih rekla da terorizam uništava turizam, ali da turizam, s druge strane, privlači terorizam", ocenjuje Đorićeva.

Koje su destinacije najrizičnije

Profesorka ističe da je važno da se nađe mera između apsolutne panike i onog našeg srpskog "neće mene valjda" i "sigurno se neće desiti". 

"Zemlje koje će svakako biti potencijalna meta terorizma su one koje su na bilo koji način uključene u ovaj sukob u Gazi. Mislim i na one koje iznose stavove eksplicitno, ali i na one za koje se zna da podržavaju konkretno Izrael u ovim akcijama u Pojasu Gaze", navodi Đorićeva.

Smatra da će na udaru biti pre svega Amerika, ali podseća da su zvaničnici SAD jedini glasali protiv prekida vatre u Gazi. Uzdržana je, dodaje, bila Velika Britanija, ali i ona je potencijalna meta.

Međutim, trebalo bi obratiti pažnju na Francusku.

"Francuska je zemlja koja je trenutno vrlo interesantna sa tog bezbednosnog aspekta, zato što ima veliku muslimansku populaciju, zvanično oko šest miliona. Možete misliti nezvanično koliko je tu građana muslimanske veroispovesti, koji se sigurno identifikuju sa patnjom i stradanjem stanovništva u Gazi. S druge strane, ona ima i veliku jevrejsku zajednicu", navodi profesorka.

Podseća na napade koji su se već dogodili u Luvru i Versaju, ali spisku nebezbednih dodaje i Nemačku i Brisel. Dodaje i da je Beč angažovao 190 pripadnika vojske da, pored regularnih snaga, obezbeđuju taj grad.

"Neće biti tolika opasnost od terorističkih organizacija i grupa, već od terorizma pojedinaca. Mnogi mladi ljudi će se samo radikalizovati i ono što primećujemo u Evropi, svakako jeste zapravo porast islamofobije, ali i antisemitizma. I to je polarizacija koja će svakako biti veliki izazov za bezbednosne službe", ocenjuje Đorićeva.

Odustajemo li od putovanja zbog pretnji

Međutim, Aleksandar Seničić smatra da, kada je reč o građanima Srbije, to neće imati nekog značajnog uticaja na odluku gde će boraviti.

"Znamo i da u ranijim sličnim situacijama kada smo imali ratno stanje, imali smo nekakve terorističke napade na raznim destinacijama i naši putnici nisu odreagovali na to. Dakle, i dalje smo putovali na te destinacije. Slično će biti i ove godine", navodi Seničić.

Naglašava da je važno da se na građane apeluje da moraju da se odgovorno ponašaju, jer je pretnja realna.

"Da ne idu na velika okupljanja, da pokušavaju da izbegavaju takva mesta. Dakle, da svoj boravak svedu ipak na nekakva mirnija mesta na tim destinacijama", savetuje Seničić.

Ko se čuva...

Đorićeva ističe da građani moraju pre svega imati bezbednosnu kulturu. To znači da se prvo informišu koje su zemlje u riziku.

"Druga stvar je da izbegavamo masovna okupljanja, jer terorizam voli masu. Masa mu daje mogućnost što većeg broja lakih meta, ali i daje mogućnost spektakularnosti što svakako je povezano i sa medijima, ka čemu streme teroristi", upozorava profesorka.

Ne treba ni paranoisati i upropastiti sebi praznike i putovanje – ne moramo baš vikendom ići po tržnim centrima, zatim na mesta masovnog okupljanja, kao što su novogodišnji i božićni vašari.

U slučaju terorističkog napada

Đorićeva ukazuje da, "ako ne daj Bože dođe do terorističkog napada", pojedinac civil može da uradi samo tri stvari.

"Prva jeste da pobegne, ukoliko ima mogućnosti za bežanje. Druga jeste da se sakrije. Treća mogućnost jeste, kada se sve to završi, da informiše snage reda i mira", navodi Đorićeva.

Uvek u džepu važni brojevi telefona 

Seničić kaže da se najveći broj ljudi prilikom odabira novogodišnjih aranžamana ne raspituje za rizike.

"Ne pitaju ljudi, ali ono što mi imamo obavezu da ih obavestimo jeste da postoji evidentan rizik. I ono što je jako važno da im napomenemo da uvek imaju broj telefona ili turističkog vodiča sa kojim putuju ili naše konzularnog predstavništva, odnosno ambasade u zemlji u koju putuju. To se pokazalo, evo, i u situaciji u Izraelu kada je krenuo rat", naglasio je Seničić.