Trećina Srbije podložna klizištima - rešenje je planska dokumentacija

Profesor dr Biljana Albomasov, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta, kaže da je upravo to područje u zoni centra za rehabilitaciju Pribojske banje, klizište koje je poznato već više od 40 godina.

"Ne znam da li su u međuvremenu rađena istraživanja i na osnovu čega je projekat napravljen, ali je to poznato klizište. Što se tiče teritorije Srbije, procena je još uvek okvirna da je negde oko 30 odsto teritorije Srbije podložno klizištima“, navela je Albomasaova.

Najčešći pokretač padavine

Prema njenim rečima, za početak bi morala da se urade istraživanja, jer bez geoloških istraživanja ne može se uraditi projekat sanacije.

"U principu, pre bilo kakve zgrade bilo kog objekta trebalo bi detaljno da se istraži teren. Znači ja ne mogu da tvrdim da li je to rađeno, jer nisam bila dole i ne znam, ali to je pravilo“, napomenula je gošća Jutarnjeg programa.

Istakla je da je država dužna da uradi nacionalnu procenu rizika, najavila je da će ove godine biti urađena i nova karta.

"Svako brdo može biti klizište, ali u našim klimatskim uslovima najčešći pokretač su obilne padavine koje mogu biti ili kumulativne, što znači da u dužem vremenskom periodu bude padavina, ili intenzivne padavine, kada u vrlo kratkom vremenskom periodu bude velika količina padavina“, kaže Albomasaova.

Prema njenim rečima, najrizičniji period za klizišta su jesen i proleće.

Jeftinije preduprediti klizište nego sanirati

"Kod nas je pik padavina negde u maju i junu, pre klimatskih promena uobičajeno je bilo da mart i april budu meseci kada dolazi do aktiviranja, odnosno reaktiviranja klizišta, a da negde u oktobru, novembru bude neka druga faza. Međutim, sada je to sve malo pomereno“, kaže profesorka.

Napomenula je da je uvek jeftinije preduprediti klizište, ali da ako niste do tada imali istraživanje na određenom terenu, onda baš i ne možete da predvidite gde će da se pojavi.

Odgovarajući na pitanje kako se u svetu bore sa klizištima, profesorka kaže da zemlje koje su dosta uznapredovale, pre svega poštuju plansku dokumentaciju.

"Dešava se da cena sanacije prevazilazi cenu samih objekata, odnosno placeva i terena, tako da se u tim slučajima raseljavaju lica i to nije samo kod nas. To je praksa širom sveta“, kaže Albomasaova.