Hitlerova direktiva 25 je dokaz zločina, ali i svedočenje o našoj herojskoj pobedi nad fašizmom

Republika Srbija kupila je zloglasnu Direktivu broj 25 od 27. marta 1941. godine, kojom je nemački kancelar Adolf Hitler izdao naređenje za napad na Jugoslaviju i Grčku. 

Bojan Arbutina je za Jutarnji dnevnik istakao da je od neprocenjivog značaja što je Srbija došla u posed jednog od 13 originala Direktive broj 25. Očekuje da kada prođu određene procedure u preuzimanju da ona bude pohranjena u Muzeju žrtava genocida, koji kontinuirano traga za srpskim kulturnim nasleđem, naročito iz Drugog svetskog rata.

"Drago nam je što smo uspeli da uočimo i da uz neizmernu pomoć i podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić dođemo u stvari do te direktive koja se može uporediti s telegramom koji je Austrougarska uputila Kraljevini Srbiji leta 1914. godine, kada nam je objavila rat. Ova direktiva naravno nije bila upućena tadašnjoj Vladi Kraljevine Jugoslavije, ali je označila i bila je ta prekretna tačka u početku Drugog svetskog rata na prostoru Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Grčke", ističe istoričar.

Šta svaki građanin mora da zna i ne sme da zaboravi

Objašnjava da je simbolika Direktive broj 25 dvostruka, da je donela brojne patnje srpskom narodu i svim narodima na prostoru Balkana. Donela je, ističe, i osnivanje Nezavisne Države Hrvatske, nemačko nemilosrdno bombardovanje i brojne zločine u Kragujevcu, Kraljevu, Dragincu.

Ali je, ističe Arbutina, donela i herojsku epopeju, herojsku borbu srpskog naroda u borbi za slobodu i slavu, jer je srpski narod taj koji je pobedio na kraju i fašizam, i nacizam i ustaštvo.

"Tako da je ta simbolika dvojaka i ono što jeste važno – susrećemo se sa pitanjem – a mi smo sve to znali – zašto je bitno da je taj dokument kod nas. Bitno je iz tog razloga zato što postoji samo 13 originala, i kada vi posedujete original, to je zaista značajno za celokupni identitet jednog naroda. Jer vi posedujete originalni dokument kojim je u stvari naređeno da se vaša država uništi, da se vaš narod uništi, da se pokrene rat protiv vas i iz tog razloga je simbolika, ajde da kažemo, i trostruka", precizirao je kustos.

"Beograd treba gađati dan i noć i što pre zauzeti Bor"

U dokumentu se eksplicitno kaže da Beograd treba bombardovati danonoćno, izvoditi brutalne vazdušne napade, odnosno da Beograd treba gađati dan i noć i što pre zauzeti Bor.

Dokument se, navodi kustos, sastoji od četiri stranice i to su, kao što i kaže sam naziv dokumenta, direktive šta treba uraditi protiv Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Grčke.

"Odnosi se na napad na Kraljevinu Grčku, dok se prvi deo dokumenta odnosi na napad na Kraljevinu Jugoslaviju. I u tom prvom delu dokumenta mi možemo pročitati da Adolf Hitler naređuje danonoćno bombardovanje Beograda, koje se nedugo zatim i desilo i bilo je veoma razarajuće", kaže istoričar.

Zatim dodaje da u dokumentu postoje i političke direktive kako postupiti sa susedima tadašnje Kraljevine Jugoslavije, sa Rumunima, Bugarima, Mađarima, kako sprovesti dezintegraciju Jugoslavije nudeći Hrvatima sve ono što oni žele da bi se oslabio položaj Srba, koji su istorijski bili neprijateljski raspoloženi prema nemačkom narodu.

Uvod u stvaranje Nezavisne Države Hrvatske

Arbutina smatra da je sve to i bio uvod u stvaranje Nezavisne Države Hrvatske. Direktiva je doneta 27. marta 1941. godine, a NDH je osnovana 10. aprila 1941. godine. 

"I to je isto jedna od tragičnih posledica Direktive broj 25, osnivanje Nezavisne Države Hrvatske, a zatim i sprovođenje genocida nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata na teritoriji NDH.

To je, naglašava, jedan od najznačajnijih dokumenata srpske istorije i posebno je važno što mu se ušlo u trag. 

Muzej žrtava genocida kontinuirano traga za istorijskom građom, istorijskim dokumentima. Pre godinu dana su, podseća Arbutina, došli u posed spiskova Diane Budisavljević, dece koju je ona izvukla iz logora NDH.

Nije bilo lako doći do Direktive broj 25

"Mi smo dobili informaciju o tome gde se nalazi ovaj dokument. Uputili smo inicijativu i predsedniku i premijerki i zatim je država obavila zaista efikasan posao. Dokument se našao na međunarodnoj aukciji. Bilo je više od deset zainteresovanih strana i možemo reći da smo mi dali najbolju ponudu, u stvari, i uspeli da dođemo do tog značajnog dokumenta", navodi kustos.

Ističe da nije bilo lako doći do dokumenta. Prvo ga nije bilo lako detektovati da se vidi gde se nalazi. Zatim, kada su ga detektovali, morale su da se obave određene procedure radi utvrđivanja autentičnosti tog dokumenta i spoljašnju i unutrašnju analizu izvora i u tome su im pomogle kolege iz arhivskih ustanova Srbije.

"Nakon što smo dobili potvrdu da je dokument autentičan, da je to jedan od tih 13 originala koji se nalaze u svetu, mi smo stupili u akciju i došli do njega", naglasio je Arbutina. 

Nada se da će građani već početkom sledeće godine moći u muzeju i da vide Direktivu broj 25.