Građevinska dozvola se ne može dobiti bez brige o otpadu - kako treba odlagati šut

Šljunak, dotrajala drvena građa, asfalt - umesto na divljoj deponiji, u pogonu za obradu postaju novi materijal u građevinarstvu.

Novom uredbom, pre početka gradnje, investitor će morati da utvrdi koliko i koja vrsta otpada će nastati, kao i način postupanja sa tim otpadom – budući da je to uslov za dobijanje građevinske dozvole.

“Na početku samog procesa, pravilno zbrinjavanje i plan zbrinjavanja ovog otpada je uslov za dobijanje građevinske dozvole. Na kraju čitavog procesa, potrebno je, da biste dobili upotrebnu dozvolu, dostaviti dokaz da je ovaj otpad zbrinut u skladu sa zakonom, odnosno sa samim planom o upravljanju građevinskim otpadom“, objašnjava Tanja Kaluđerović iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Građevinsku knjigu i plan o zbrinjavanju ne moraju da imaju fizička lica koja adaptiraju stan ili poslovni prostor - veličine do 200 kvadratnih metara. Ali su dužni da otpad prijave komunalnim službama i pravilno skladište.

"Ono što smo uveli kao novinu jeste da će i fizička lica nakon tih radova na njihovim stambenim jedinicama imati mogućnost da svoj otpad ostave na mesta za koje je to predvidela jedinica lokalne samouprave i to je određeno da bude do jedne tone bez ikakve naknade“, kaže Tanja Kaluđerović.

Profesor Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta smatra da primena ove novine neće biti jednostavna, naročito kod stanovništva.

“To će dovesti do toga da će neki raditi malo tajnije, pošto će se verovatno i cene promeniti na tržištu, kada počnu firme više da ulaze, jer sada već firma koja vam radi rekonstrukciju stana, a da to nije samo osnovno krečenje, moraće taj otpad da prijavi, a to će nešto koštati, to će koštati i vas kao investitora. Verujem da će biti potrebno neko vreme da se ta stvar uredi“, ističe profesor Jovović.

Uštede i benefiti

Cilj uredbe je da otpad od građenja i rušenja ne završi na deponiji već da se reciklira.

"Podaci zemalja koje imaju visok procenat reciklaže, pokazuju da su uštede na nivou 25 odsto, iako to treba shvatiti veoma uslovno, ali postoji i nematerijalni benefit kroz zaštitu životne sredine, kroz smanjenje površina koje su pod deponijom i razvijanje praksi koje stimulišu poštovanje principa održivog razvoja“, navodi prof. Ivan Ignjatović sa Građevinskog fakulteta.

Rešenje, ističe profesor Ignjatović, ne treba tražiti u povećanju površina pod deponijama, već u postupcima koji predviđaju ponovno korišćenje i reciklažu građevinskog otpada, jer, kako kaže, to vodi ka transformaciji naše ekonomije iz linearne u cirkularnu.

“Na raznim nivoima uprave je da donesu okvir i da naprave uslove da se nešto dešava, a dalje mora da uradi tržište. Ne može država da uređuje ovaj svakodnevni biznis, i taj biznis će se pre ili kasnije urediti, ako se država bude držala svojih zakona, ako ne dozvoli da odlažete taj građevinski otpad i otpad od rušenja bilo gde, ako to utera u red, onda će biznis preuzeti ove ingerencije“, dodaje profesor Jovović.

U nekim zemljama Evrope, poput Holandije i Danske, reciklira se čak 90 odsto ukupne količine građevinskog otpada.

Građevinski otpad u Srbiji čini više od 75 odsto ukupnog smeća.