Da li su psiholozi i pedagozi glavni krivci za sve što se dešava u školama

Direktorka Filološke gimnazije prijavila je policiji da je na ekskurziji u Italiji jedan razredni starešina seksualno uznemiravao učenike. Prvo osnovno javno tužilaštvo pokrenulo je istragu o tome šta se zapravo dogodilo, a profesor je u međuvremenu dobio otkaz.

Miša Ljubenović iz Aktiva psihologa i pedagoga srednjih i osnovnih škola u Srbiji rekao je komentarišući ovaj slučaj da ako se dokaže da je stvar zaista ozbiljna, jer kad god je odrasli počinilac nasilja, a žrtva je maloletna osoba, posledice su obično traumatične.

"Bojim se da u ovoj situaciji neće biti dovoljna intervencija školskog psihologa, da će tu morati da intervenišu i mnoge druge osobe, psihoterapeuti u prvom redu“, rekao je Ljubenović.

Ljubenović je inače uputio otvoreno pismo nadležnima, gde kaže da se oseća uznemireno, pošto javnost doživljava kao glavne krivce za sve nemile događaje u školama psihologe i pedagode i da očekuje od njih da reše sve probleme koji su se nagomilali u školama.

"Od onog nemilog događaja sa izmicanjem stolice, pa sve do majskih događaja, vrlo često se u javnosti pojavljivala upravo ova tema – zašto stručni saradnici, psiholozi pre svega, ali i pedagog, nisu to sprečili. Da li smo zaista mi moćni da to sprečimo, to je veliko pitanje. Čini nam se, sigurni smo zapravo u to, da nam je pripisana mnogo veća odgovornost nego što mi možemo da je nosimo“, kaže Ljubenović.

Ističući da i kompetencije psihologa i pedagoga imaju granice.

Psiholozi i pedagozi komplementarne profesije

Prema njegovim rečima, psiholozi i pedagozi su komplementarne profesije i u obrazovanju i inače, tako da je teško postaviti granicu, jer ona zapravo i ne postoji.

"Od nas se očekuje da postanemo psihoterapeuti. Školovanje za psihoterapeuta traje četiri do pet godina. Roditelji očekuju da budemo psihoterapeuti kada su u pitanju ozbiljne psihičke poteškoće. Nažalost, spustila se granica za neke psihičke poteškoće. Nešto što je ranije bilo rezervisano za treću deceniju života, sada se dešava već u drugoj deceniji“, napomenuo je psiholog.

Govoreći o tome da li ima dovoljno psihologa i pedagoga u školama, kaže da nema podatak i da to Ministarstvo tačno zna, da li baš svaka škola u Srbiji ima psihologa i pedagoga.

"Po pravilniku za osnovno obrazovanje, dva stručna saradnika su na broj od 28 do 36 odeljenja, a u srednjoj školi od 25 do 40. To je veliki raspon. Nije svejedno da li radite sa 700 ili sa 1000 učenika. Samo zamislite situaciju, 1000 učenika u jednoj školi, 500 njih u jednoj smeni“, kaže Ljubenović.

Napomenuo je da udruženje Aktiva predlaže razgovore sa Ministarstvom u nekoliko pravaca, da se promeni pravilnik o finansiranju, da se promeni pravilnik o kompetencijama i da se promeni pravilnik o svim oblicima rada.

Naveo je primer iz prakse.

"Ako učenik ima poteškoće u učenju, ali su one izazvane pogrešnim stilom, neadekvatnim stilom učenja, to će biti samo posao pedagoga. Nema potrebe da interveniše psiholog, ali ako se ispostavi da je to posledica niskog samopoštovanja, nedostatka samopouzdanja i nesigurnosti, onda će svakako raditi psiholog“, rekao je Ljubenović.