Energetska obnova zgrada u 16 lokalnih samouprava – kako će se to odraziti na račune za grejanje

Dušan Macura rekao je za RTS da je energetska obnova starih zgrada, koju Ministarstvo rudarstva i energetike sprovodi u 16 gradova i opština uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj, važna zbog prelaska na naplatu grejanja po utrošku.

"Korisnici sistema daljinskog grejanja koji žive u starim, neizolovanim, energetski neefikasnim zgradama i koji trenutno plaćaju troškove za isporučenu toplotnu energiju paušalno ne bi mogli da plate troškove stvarno utrošene toplotne energije. Zbog toga je od suštinske važnosti da se taj proces prelaska na naplatu po potrošnji uradi na neki održiv, bezbolan način, prvenstveno za naše korisnike", rekao je Macura.

Dodao je da je to način za stvaranje uslova da čitav sistem pređe na naplatu po potrošnji.

Predviđena sanacija 500 zgrada

Predviđa se sanacija 500 stambenih zgrada koje su priključene na daljinski sistem grejanja. Dušan Macura objasnio je proces prijave na javni poziv.

"Programom je predviđeno da se prvo zajednica stanara ili upravnici, profesionalni upravnici jave na ovaj javni poziv. Program predviđa da se iz bespovratnih sredstava izradi elaborat energetske efikasnosti tih zgrada, studija opravdanosti i da se finansira 50 posto vrednosti investicije, a da se 50 posto preostalih troškova za investiciju plaća u jednakim ratama na narednih 10 godina uz račune za grejanje po postojećem modelu", naveo je Macura.

Istakao je da je koncept osmišljen tako da troškovi naplate po potrošnji i rata za otplatu investicije zajedno ne pređu trenutne godišnje troškove u paušalnom režimu naplate.

"Građani će imati direktnu korist od programa"

Macura je naveo da će građani imati direktnu korist od programa i da će moći da upravljaju potrošnjom grejanja u svojim stanovima.

"Da iskoriste ovaj program, da na jednostavan, bezbolan način, bez dodatnog opterećivanja svojih kućnih budžeta, stvore uslove i pređu na naplatu po potrošnji, da povećaju vrednost svojih nekretnina. Termički omotači tih zgrada će biti sanirani", istakao je Dušan Macura.

Govoreći o naplati po potrošnji, Macura je objasnio da postoji fiksni i varijabilni deo.

Fiksni deo, kako je naveo, iskazuje se u dinarima po kilovatu priključene snage, instalirane snage stana ili po kvadratnom metru grejne površine u pojedinim sistemima centralnog grejanja.

"Dok se utrošena energija plaća na osnovu izmerene, stvarno izmerene utrošene energije za taj objekat, iskazuje se u dinarima, cena se iskazuje u dinarima po kilovat-času", rekao je Macura.

Istakao je da samo 16 toplana u Srbiji primenjuje u potpunosti sistem naplate po potrošnji, dok ostale čekaju završetak projekta kako bi počele sa primenom.