Na fotografijama bajno, a u realnosti prevara - isti stan, isti oglas i u Beogradu i u Zagrebu

Isti stan, isti oglas. I u Beogradu i u Zagrebu. Ista je i cena, samo što je u Zagrebu u Donjem gradu, a u Beogradu na Vračaru. Vlasnik oglasa koji navodno radi u Francuskoj sa suprugom uredno zainteresovanim stanarima traži kaparu. Kako to sve dalje ide, morali bismo da proverimo lično sa stanodavcem, ali je broj u oglasu nedostupan, najverovatnije otkako su ljudi shvatili da je u pitanju prevara. Neko je to sigurno shvatio na teži način, uplativši traženi novac na račun sa željom da bude prvi.

"Uvek napravite ugovor o zakupu, zakon ne predviđa posebnu formu tog ugovora tako da taj ugovor ne mora da bude kod nadležnog notara, ali napravite zbog sigurnosti bilo da ste zakupac ili zakupodavac, uvek napravite ugovor u pismenoj formi", kaže advokat Aleksandar Radivojević. 

Ima i onih koji koji nisu vlasnici stanova koje oglašavaju.

"Uvek proverite ako neko kaže da je vlasnik stana, proverite da li ta činjenica stoji i u katastru. Tražite ugovor koji dokazuje da je vlasnik postao vlasnik stana, onda ćete biti sigurni ako ste zakupac", kaže avokat.

Stručnjaci za nekretnine smatraju da je najsigurnije overiti ugovor o zakupu kod notara.

"Ugovor o zakupu mora da bude preciziran, kao i ugovor o kupoprodaji - koji su to uslovi koji vam omogućavaju da nesmetano boravite u tom stanu, da se ponašate kao dobar domaćin, da ga ne dajete u podzakup, da ste dužni da plaćate tekuće obaveze i ugovoreni iznos kirije. Ako sve to izvršavate kao zakupac, zakupodavac nema osnova da vam da otkaz pre isteka tog ugovora" kaže Davorka Tasić, stručnjak za nekretnine.

Na našem tržištu postoji i podzakup, tako da i tu treba biti obazriv, tvrde iz agencije za nekretnine.

"Ako u ugovoru ne stoji član koji vam onemogućava podzakup, vi ste u prilici da taj isti stan iznajmite sa jednom cenom i da ga iznajmite nekom trećem licu po višoj ceni", kaže Davorka Tasić.

I to se dešava. Najčešće je, ipak, lažno oglašavanje. Na fotografijama bajno, a u realnosti prevara. 

"Lažno prikazivanje činjenica, dovođenje u zabludu nekoga da ste vlasnik stana ili niste vlasnik stana predstavlja krivično delo iz člana 208 Krivičnog zakonika. Predviđene su dosta visoke kazne zavisno od visine štete", kaže advokat Radivojević.

Nezakonito sticanje imovinske koristi je ozbiljno krivično delo. Kada izdajete ili tražite stan, opreznost se nikako ne sme završiti na usmenom dogovoru, ni ako ste sa nekim u prijateljskim, pa čak i rodbinskim odnosima.