Epidemija ptičjeg gripa u Beogradu - uginulih labudova u Borči sve je manje, Surčin i Makiš moguća nova žarišta
Otkako su u Borči danima meštani pronalazili uginule labudove, zvanično je, pre dva dana, proglašena i epidemija ptičjeg gripa. To praktično znači da je područje u krugu od tri kilometra zaraženo, a od 10 kilometara ugroženo. I dok se u Borči situacija smiruje, stanovnici Surčina i Makiša javljaju da nailaze na uginule ptice.
Zoran Janković iz Udruženja građana Eko-Pančevački rit, mora da koristi rukavice, kuku i najlonsku kesu kada uklanja uginule ptice iz kanala Vizelj.
Iz vode je u petak izvadio dva uginula labuda zaražena virusom ptičjeg gripa i ostavio ih na mestu odakle ih na spaljivanje odnose radnici Veterine Beograd. Kaže da u četvrtak nije uginuo nijedan, a dan pre toga dva.
To znači da se situacija na ovom zaraženom području najverovatnije smiruje. Glavni razlog je taj što su "Srbija vode" po nalogu Veterinarskog instituta zagađenu vodu iz kanala zamenili Dunavskom.
"Od 2. oktobra do današnjeg dana mi smo predali Veterini Beograd na postupanje 32 uginula labuda, od tih 32 pet su otišla na Veterinarski institut koji je utvrdio da je u pitanju ptičji grip", rekao je Janković.
Jedanaestog oktobra Uprava veterine Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede proglasila je na kanalu Vizelj epidemiju ptičjeg gripa, odnosno zaražena zona se proteže na tri kilometra, a 10 kilometara je ugrožena zona.
Kako se prenosi virus
Kako je u pitanju izuzetno zarazna bolest, izazvana virusom influence tipa A, savetuju da šetači, a naročito deca ne prilaze labudovima, da ne izvode kućne ljubimce, da obustave sportske aktivnosti na vodi, u lovištima, da ne pecaju.
Ovaj virus lako može da zarazi pernatu živinu, a prenosi se na sisare, pa i na ljude, koji su, kada se zaraze, životno ugroženi jer smrtnost dostiže 60 procenata. Ne prenosi se sa čoveka na čoveka kao kapljične infekcije.
"Prvenstveno treba živinu držati zatvoreno zato što ptice vrlo često sleću u dvorište da se hrane, jer je otvorena hrana i tako nastaje onaj najlakši kontakt između domaće žovine i divljih ptica. Treba zatvarati prozore da divlje ptice ne mogu da uđu na farme, ne izlagati hranu u dvorištima da bude lako dostupna divljim pticama i, naravno, higijena ruku, zatim higijena obuće“, objašnjava dr Slobodan Stanojević sa Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije.
Na kanalu Vizelj možda se epidemija uskoro završi, međutim, postoji opravdana sumnja da su ptice zaražene na još nekim lokacijama u Beogradu, a virus su najverovatnije donele patke.
Veterini Beograd građani javljaju da u Surčinu i na Makišu već ima uginulih ptica.
Коментари