Opustela srpska sela u Kosovskom Pomoravlju – u Miganovcima Srbi tiho nestaju, porodica Đokić opstaje
Opustela srpska sela, urušene kuće, ostavljena imanja, tipična su slika brdsko-planinskog područja Kosovskog Pomoravlja. Malo je onih koji su ostali na imanjima. Usamljeni u zabačenim zaseocima teško da mogu da opstanu, a pomoći šire zajednice gotovo da nema. Preti im nestajanje. Sa malo nade u promene, u okolini Novog Brda, opštini u kojoj Srbi tiho nestaju, uz mnogo teškoća opstaje porodica Đokić.
Kako se mora i bez velikog izbora. Tako svoj život opisuju preostali žitelji zaseoka Zmijarnik u selu Miganovce, u planinskom predelu između Novog Brda i Kosovske Kamenice.
Imaju nedirnutu prirodu, ali je porodicu Đokić sistem zaboravio i ostavio u izolaciji. Vreme je za njih stalo, a dani im se ne razlikuju.
"Umrlo selo, do deset-petnest godina teško da ostane. Što su rekli stari, kada nema deteta da plače, nema rada", kaže Čedomir Đokić iz sela Miganovce.
U Čedomirovoj porodici su četiri člana. Ćerka i sin čekaju priliku da zasnuju porodice. Ali, to nije njegova jedina briga. Sin Dalibor je pre deset godina u saobraćajnoj nesreći izgubio nogu. Međutim radi, to što može i koliko može. Krči šumu i prodaje drva za ogrev. Kosi travu, balira je, priprema hranu za stado ovaca tokom zime. I to sve sa zastarelom protezom.
"Smeta, nemam nikakvu mehanizaciju, sve mora na mišiće. Rešenje bi bilo da se kupi sa senzorima, moram da se raspitam u Kragujevcu koliko je, ali znam da je skupa. Pa pomoglo bi mi normalno. To bi mi pomoglo da radim. I ovako radim ali sada, kada bi to imalo bilo bi lakše", kaže Dalibor Đokić iz sela Miganovce.
Nogu ne može da vrati, ali veruje da bi novom protezom dobio bi više funkcija.
Daliborov stric Ljubiša nakon rođenja 70. godine prošlog veka, dobio je dečju paralizu. Oduzete su mu leva noga i ruka. Ima bolove u desnoj nozi na kojoj je sav teret tela. Nekoliko puta boravio je u banji i kaže da bi da ode još koji put.
"Ja i sanjam banju kada spavam. Dobro je u Bujanovačkoj banji", kaže Ljubiša Đokić iz sela Miganovce.
Dragica nema drugaricu, dane provodi u plasteniku
U porodici Đokić namjlađa je Dragica. Retko ode do Kamenice, prve urbanije sredine. U okolini nema drugaricu. Svaki dan joj je isti.
"Kuća, bašta, plastenik. Nemam društva, nema ovde ništa... Šta da kažem drugo", kaže Dragica Đokić iz sela Miganovce.
Sistem može da promeni svakodnevicu i malo pokrene porodicu Đokić. Nedavno je lokalna vlast ponudila Daliboru da bude vozač u službi hitne pomoći. Čeka na potpisivanje ugovora, ali pre toga pomoć, da dobije funkcionalniju protezu.
Коментари