Popis pokazao koliko smo pismeniji – da čita i piše ne zna manje od 38.000 građana

U prethodnoj deceniji znatno je smanjen broj nepismenih. U odnosu na 2011. godinu kada je gotovo dva odsto stanovništva bilo nepismeno, sada da čita i piše ne zna manje od 38.000 ljudi, odnosno 0,63 odsto građana.

"Pismenim se smatra svako lice koje ima najmanje četiri razreda osnovne škole ili trenutno pohađa školu. Tim licima koja su starija od devet godina i idu u školu ili su završila najmanje četiri razreda nismo pitanja ni postavljali. Pitanja su postavljeno samo licima koja su bez škole i imaju manje od četiri razreda osnovne škole i na osnovu njihove izjave da li znaju da napišu i pročitaju kratak tekst, nekoliko rečenica iz svakodnevnog života popisivač je unosio odgovor da li je lice pismeno ili nije pismeno", rekla je Ljiljana Đorđević, načelnik Odeljenja za popis stanovništva.

Svi koji imaju 15 i više godina odgovarali su na pitanje o najvišoj završenoj školi, odnosno školskoj spremi, koja je jedno od osnovnih obeležja stanovništva.

U odnosu na popis iz 2011. prepolovljen je broj ljudi bez škole ili sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem, a značajno povećan broj visokoobrazovanih. I dalje je najviše ljudi koji imaju završenu srednju školu - više od 3 miliona.

"U opštem srednjem obrazovanju uvedena su specijalizovana odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima. Moderni programi nastave i učenja uspešno se primenjuju u srednjim stručnim školama sa sve većim obuhvatom učenika. Povećan je broj stanovnika koji vanredno završavaju srednju školu. Ukoliko se učenik vanredno školuje za prvo zanimanje onda je ovaj oblik obrazovanja za njega besplatan. Na ovaj način država podstiče povećanje obuhvata srednjim obrazovanjem", rečeno je iz Ministarstva prosvete.

Statistika daje interesantne rezultate ako se obrazovanje posmatra u odnosu na pol. Nepismenih žena je daleko više nego nepismenih muškaraca – 71 odsto i uglavnom žive na selu. Sa druge strane, žene su brojnije i kada je reč o visokoobrazovanima.

"Čitav taj modernizacijski proces, zatim potreba tržišta za obrazovanom radnom snagom, nekako i taj uspeh feminističke borbe i napora žena da se izbore za svoja prava donosi tu radikalnu razliku koju možemo da primetimo za manje od sto godina", rekla je Marijana Stojčić iz Centra za ženske studije u Beogradu.

Stručnjaci kažu, žene su se izborile za obrazovanje, ali ne i za ravnopravnost u zauzimanju pozicija moći. Društveni problem koji takođe zahteva sistematičnije rešenje je obrazovanje romske zajednice.

Udeo Roma bez škole i sa nepotpunom osnovnom je više od 30 odsto. U Nacionalnom savetu zajednice kažu da teški materijalni uslovi često otežavaju školovanje, ali afirmativne mere, stipendije i podrška pedagoga daju rezultate.

"Iz godine u godinu povećava se broj Roma koji završavaju kako više škole tako i fakultete. Nacionalni savet romske nacionalne manjine svake godine izdaje preko 250 preporuka za upis studenata na visokoškolske ustanove i više od 150 studenata se svake godine upisuje, veliki broj njih završava školovanje i zaista smo ponosni na činjenicu da znatno veći broj mladih Roma ima visoko obrazovanje", rekao je Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Pitanje o kompjuterskoj pismenosti prvi put je uvedeno 2011. godine. Postavlja se svima koji imaju najmanje 15 godina.

Kompjuterski pismenih, koji znaju da komuniciraju putem mreža, koriste osnovne aplikacije i nađu osnovne informacije na internetu, ima više od 2 miliona i 600.000.