Срби се у тишини сећају "Олује"
Тишина је једина реч којом може да се опише начин на који се Срби сећају "Олује", наспрам прославе како Хрвати дан после обележавају пад Книна.
Широм Крајине служени су парастоси, тако је било и у манастиру Купа, где се сваке године окупи велики број Срба.
Нерадо евоцирају успомене на те дане, али кажу да се увек враћају јер воле свој родни крај.
Вучић: На овом месту је десеторо људи убијено зато што су Срби
Председник Србије Александар Вучић рекао је да је безброј пута у 28 година помислио на Петровачку цесту слушајући како су страдали људи.
"Знао сам да годинама и нисмо хтели и нисмо смели да обележавамо оно што је неспорна трагедија нашег народа, трагедија људи. На овом месту је десеторо људи убијено само зато што су Срби. Од тих десеторо четворо је деце – Јовица Дрча, Невенка и Жарко Рајић, Дарко Вуковић", рекао је Вучић.
Додао је да су Јовици Дрчи на овом месту убијена сестра и бака Даринка Дрча.
Председник Вучић је навео да је спомен-крст на Петровачкој цести био подигнут већ два пута.
"Дигли смо први пут један дрвени крст. Хтели смо да то буде скромно, да никоме не боде очи, да никоме не смета, али да обележимо страдање наше деце, наших људи. Онда смо подигли мали, алуминијумски спомен-крст. Онда су нам срушили и тај мали алуминијумски спомен-крст. Сад смо подигли три пута већи. Сруше ли нам овај, подићи ћемо још три пута већи. И колико год нам буду рушили спомен-капеле и спомен-крстове, ми ћемо дизати и дизати и показати да се не миримо са убијањем деце", навео је Вучић.
Поручио је да "ми, Срби, морамо да покажемо пијетет према туђим жртвама".
"Трудимо се заиста да то учинимо, да кажемо да поштујемо хрватске жртве, да поштујемо бошњачке жртве, али немојте да нас терате да заборавимо српску децу убијену само зато што су носила српско име и презиме, немојте да нас терате да се одричемо својих огњишта, да се одричемо свога имена и презимена, јер то нећемо да учинимо", рекао је Вучић.
Председник Србије је додао да је "у бившој Југославији 45 година намерно прећуткивано све о тешким, најстрашнијим злочинима који су се догађали у НДХ".
"Ваљда је то било богоугодно да ћутимо, јер тиме нисмо никога изазивали. Чим бисмо рекли неку реч, били бисмо проказивани, нападани и оптуживани да нешто рушимо. Они који би били храбри, ретки који су били храбри, у ствари би градили шансу за опстанак, јер од прећуткивања нема ништа. Ми не тражимо од других да прећуткују злочине над својим народом, напротив, о томе мора да се говори, али ни ми више нећемо да ћутимо о тешким злочинима над нашим српским народом", поручио је Вучић.
Председник Вучић је навео да је важно да се види како економски да се помогне том крају и да ће бити додатно уложен новац у Дрвар, Петровац, Грахово и Гламоч, да, како је рекао, људи живе боље и да се осећају сигурније.
"Ви знате да је некада Београд окретао леђа Србима западно од Дрине и Дунава, некада су постављали санкције и блокаде. То је давно прошло време и никада више се у српској историји неће поновити. Увек ћемо помагати наш народ западно од Дрине, и у Републици Српској и на другим територијама, не тражећи ништа туђе, не отимајући ништа никоме, али никада више и никоме нећемо дозволити да прогони и убија наше људе, а да то остаје некажњено", поручио је Александар Вучић.
Додик: Нећемо заборавити наше жртве
Председник Републике Српске Милорад Додик је рекао да се Петровачка цеста, знана још из Другог светског рата по страдању Срба, "на болан начин поновила и 1995. године када је страдао наш народ, наша деца, наши родитељи".
"Данас смо на Петровачкој цести да кажемо да нећемо заборавити наше жртве. Овде смо се пре 10-так година Александар Вучић и ја договорили да ћемо заједно обележити места страдања српског народа", рекао је Додик.
Додик је нагласио да је губитак Крајине био болан тренутак за српски народ.
Данас је Србија економски јака и помаже Републику Срспку, рекао је Додик, наглашавајући да је емоција коју председник Србије има мотивисана пре свега потребом да се људима овде помогне.
Вечерашњу скуп у Приједору није изазов и провокација за друге, како то неки желе да прикажу, већ потреба да се сетимо страдања српског народа.
Вучић и Додик положили венце на спомен-обележје на Петровачкој цести
Председник Србије Александар Вучић и председник Републике Српске положили су венце на спомен-обележје на Петровачкој цести, месту страдања Срба из избегличке колоне.
Опширније
Краће
У цркви Светог Марка одржан парастос страдалима у "Олуји"
У Цркви Светог Марка у Београду је одржан парастос страдалима у хрватској акцији "Олуја", током које је убијено и нестало више од 1.700 Срба, а протерано више од 250.000.
Парастосу је, поред великог броја грађана, присуствовао градоначелник Београда Александар Шапић који је након завршетка положио венац на Споменик српским жртвама страдалим у ратовима 1991- 2000. године на простору бивше Југославије.
Парастос је организовало удружење "Завичај".
Опширније
Краће
Помен жртвама "Олује" у Цркви светог Марка у Београду
Грађани Србије се и овог 4. августа са тугом сећају етничког чишћења српског народа током акције "Олуја“ пре 28 година и неће заборавити протеривање 200.000 сународника са земље на којој су вековима живели, као ни смрт 1.700 невиних људи, као ни више од 700 оних који су у тој акцији нестали и чија је судбина непозната и после скоро три деценије, саопштио је Комесаријат за избеглице.
Помен жртвама "Олује" биће одржан у 10 сати у Цркви светог Марка у Београду, као и у многим местима широм Србије.
У саопштењу се наводи да у протекле две и по деценије, Влада Србије и Комесаријат за избеглице и миграције континуирано раде на решавању проблема лица која су морала да напусте своје домове током сукоба на простору бивше Југославије.
Комесарка Наташа Станисављевић рекла је да Комесаријат одговорно брине о свим избеглим и интерно расељеним лицима, као и да је један од најважнијих циљева ове институције решавање стамбених проблема избегличким породицама и пружање новог дома људима који су били присиљени да напусте своје домове због сукоба, прогона или других тешких околности, пише у саопштењу.
Латиновић: Приједор - прави избор за обележавање годишњице
Обележавања Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја" први пут се одржава у Републици Српској, у Приједору. Централно обележавање, које почиње у 19 часова, РТС ће директно преносити.
Горан Латиновић, професор Филозофског факултета у Бањалуци, рекао је да је историчари већ данас, 28 година касније, могу да дају одређене закључке о хрватском погрому над Србима Баније, Кордуна, Лике и Северне Далмације у августу 1995. године.
То је била, истиче, најнеравноправнија битка целокупног југословенског рата од 1991. до 1995.
"Никада, током читавог тог рата, није се десило да је једна војска имала такву надмоћ бројчану и техничку као што је хрватска војска имала на српском војном крају августа 1995. године. Однос снага био је отприлике 7 према 1", рекао је Латиновић.
Према његовим речима, то је било најбрже, најмасовније, најбруталније етничко чишћење спроведено током југословенског рата.
"Никада од 1991. до 1995. ни на једном подручју, једноставно ништа није тако брзо и ефикасно уништено, практично истребљено са тог подручја", указао је Латиновић.
"Прва жртва грађанског рата 1992. године у Приједору био је Србин. Приједор је одбрањен од напада паравојних муслиманских формација. Приједор је дао две јуначке бригаде, Пету козарску и 43. приједорску, које су имале на стотине погинулих и рањених, које су ратовале широм подручја гдје су се крвљу цртале границе", рекао је Латиновић.
Избегличка колона је бомбардована и на Приједорској цести у рејону Сводне, рекао је Латиновић и истакао да је прави избор да баш у Приједору буде облежена годишњице хрватског погрома на Србима Баније, Кордуна, Лике и Северне Далмације.
Извештај Биљане Радуловић
Опширније
Краће
Извештај Тихане Бајић из Книна
У Зору 4. августа 1995. године Книн је био место где се сливала колона Срба. Данас се парастос Србима настрадалим у акцији хрватске војске одржава и у манастиру Крупа.
Из Српског националног вијећа поручују да "Олуја" не сме бити извор нових страхова за Србе у Хрватској.
Линта: “Олуја“ је највећи некажњени злочин после Другог светског рата
Председник Савеза Срба из региона, Миодраг Линта рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а да после 28 година “не постоји никаква сагласност, нити може да постоји сагласност око карактера злочиначке акције ‘Олуја‘, као генерално око карактера рата на простору бивше Југославије“.
“Све чињенице јасно показују да је злочиначка акција 'Олуја' највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата, да је то највећи некажњени злочин. Дакле, акција у којој је протерано преко 250.000 Срба, убијено или се води као нестало 2.000 Срба, највећи број имовине, стечених права и даље није враћен, највећи број комуналне инфраструктуре и даље није обновљен. Јасно се види да у Хрватској не постоји политичка воља да се отклоне последице злочиначке акције 'Олуја' као и многих других злочиначких акција“, наводи Линта.
Према његовим речима, и даље нема успоставе истих стандарда о суђењима ратних злочина.
“Дакле, у Хрватској имамо двоструке стандарде о суђењима за ратне злочина, које су далеко блаже за Хрвате, далеко строже за Србе. Хрватско правосуђе није независно, непристрасно. Имамо константна хапшења Срба. Ове године осам Срба је ухапшено на основу хрватских потерница. Хрватска како време одмиче, све више покрива, све већи број лажних истрага, све већи број лажних оптужница, доноси лажне пресуде на основу лажних доказа, на основу лажних изјава сведока сарадника са стратешким циљем да се оправда лажни мит о домовинском рату према ком су Срби агресори, а Хрвати жртве и пошаље порука Србима да нису добродошли, да им је најбоље да се иселе“, каже Линта.
Сматра да није могућа истинска нормализација односа између Србије и Хрватске ако се једнако не поштују српске жртве, дакле, не само на подручју Хрватске, него на подручју Босне и Херцеговине, на подручју Косова и Метохије.
“Кад кажемо да је то завршни чин етничког чишћења српског народа, треба споменути прво етничко чишћење у Европи после Другог свјетског рата, то је протеривање преко 70.000 Срба у јесен и зиму 1991. године са већег дијела западне Славоније у хрватским злочиначким акцијама Откос, Оркан и Папук 91. Према извјештају изасланика УН-а до маја 1993. године са урбаног дијела Хрватске, дакле, из стотина хрватских градова и са већег подручја западне Славоније протјерано је преко 250.000 Срба“, навео је Линта.
Цело гостовање Миодрага Линте погледајте у видеу
Опширније
Краће
Napadom na Knin, u zoru, 4. avgusta 1995. godine, počeli su sistematski zločini prema srpskim civilima i njihovoj imovini. Svega 48 sati od početka akcije "Oluja", područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički čisto.
Više od 200.000 ljudi, sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli su da se iseljavaju, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo.
Izbeglima nije bio dozvoljen ulazak u Beograd, već samo prolaz Bulevarom Arsenija Čarnojevića.
U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije 7. avgusta, skovanoj pod patronatom Franje Tuđmana.
U nastavku akcije u BiH, operacijom "Maestral", hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.
Srbi koji su odlučili da se vrate na svoja ognjišta uglavnom danas žive bez struje, kvalitetne infrastrukture.
Sud u Hagu osudio hrvatske generale, pa ih oslobodio
Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu.
Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Markač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije "Oluja".
Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala.
Aprila 2011. godine, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice.
U presudi Anti Gotovini, Haški tribunal je utvrdio da je operacija "Oluja" u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine, što je bio navod optužnice.
U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora.
Prema konačnoj presudi, operacija "Oluja" nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.
Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeljivanju titule počasnog građanina Anti Gotovini.
Srpska javnost ovu vest dočekala je sa razočaranjem.
Optužnica za zločin na Petrovačkoj cesti
Prošle godine, srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnicu protiv hrvatsih pilota zbog zločina na Petrovačkoj cesti tokom "Oluje", kada je raketirana kolona srpskih izbeglica.
Tada su, nedaleko od Bosanskog Petrovca u selu Janjila, hrvatski "migovi" presekli kolonu srpskih izbeglica.
Stradalo je deset civila, među kojima četvoro dece i 21-godišnja devojka.
Suđenje za taj zločin je, međutim, odloženo, jer, kako je rečeno, još nema elemenata da se donese odluka da se hrvatskim pilotima sudi u odsustvu.
Optužnica je izazvala negativne reakcije u Hrvatskoj, gde je premijer Andrej Plenković poručio da je suđenje za Zagreb "nepostojeći proces" i "farsa".
Dokumentarni film "Petrovačka cesta", u produkciji Radio-televizije Srbije, govori o zločinu koji se dogodio na samom kraju akcije "Oluja", kada su srpske izbeglice već prešle na teritoriju susedne države - Bosne i Hercegovine i nisu predstavljale nikakvu pretnju.
Poginuo ili nestao 1.881 Srbin, prognano više od 220.000
U akciji "Oluja", prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.881 Srbin.
Sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 220.000 Srba.
U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao "Dan pobede i domovinske zahvalnosti", dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust Dan sećanja na stradale i prognane Srbe.
Коментари