Српско тужилаштво подигло прву оптужницу за акцију "Олуја" - ко се налази на њој

Српско тужилаштво за ратне злочине подигло је прву оптужницу за злочине почињене током хрватске акције "Олуја". Подигнута је против четири официра хрватске војске, због сумње да су наредили акцију у којој су страдали цивили у избегличкој колони. Највише њих погинуло је на Петровачкој цести 7. августа 1995.

Тринаесторо српских цивила, од којих шесторо деце, погинуло је у два дана, у избегличкој колони која је већ напустила Хрватску и прешла на територију БиХ. Пред 27. годишњицу злочина, потенцијални налогодавци акција из ваздуха су на оптужници српског правосуђа.

"Хрватски мигови су у два наврата надлетали ту избегличку колону врло ниско, у првом надлетању им је сасвим било јасно да су у питању цивили, жене и деца. У другом налету, кад су посве сигурни били да се ради о цивилима, они су свеједно у другом налету ту колону напали", наводи Еуген Јаковчић из Српског народног већа.

За то, српско тужилаштво терети Владимира Микца, Зденка Радуља, Жељка Јеленића и Данијела Боровића. Оптужницу треба да потврди Виши суд у Београду, због чега Тужилаштво за ратне злочине још не жели детаљније да је коментарише.

"Како се у конкретном случају ради о оптужници која није постала правноснажна, нисмо у могућности да Вам одговоримо на постављена питања имајући у виду да кривични поступак у овој фази није јаван", наводе из Тужилаштва.

"Само четири пресуде 27 година након 'Олује'"

У могућности да оптужницу коментарише, зато, јесте председник хрватске владе.

"Колико ја схваћам ријеч је о предмету који би требао бити везан за територију Босне и Херцеговине. Ту је већ проблем тог питања надлежности тијела Србије за било што што је везано за територију ван Србије. Ми смо стално ту тему дизали и говорили да је то неприхватљиво. Ако што дође ми ћемо штитити хрватске војнике и бранитеље", наводи Андреј Пленковић, председник Владе Хрватске.

Да Хрватска нема намеру да изручи било кога, не чуди нашег саговорника из СНВ-а који подсећа на однос и хрватске државе и хрватског правосуђа према злочинима над српским цивилима у "Олуји".

"Стварно је поразно да 27 година након 'Олује' имамо тек четири казнене пресуде, од којих су само две осуђујуће, две су ослобађајуће. Нажалост, након оне ослобађајуће пресуде у Хагу у предмету Готовина и други, заправо ништа се на том плану није договдио. Тек се ту и тамо спорадично заправо догоди неко судјење, ниста значајно и вазно кад то ставимо у успоредбу са колицином и бројем ратних злочина који су се догодили", наводи Јаковчић.

Српско тужилаштво предложило је да се оптуженима суди у одсуству јер, како се наводи, протек времена даје довољно разлога за сумњу да ће Хрватска или Босна и Херцеговина покренути кривичне поступке против одговорних за страдање цивила 7. и 8. августа 95.