Na lečenju zavisnosti od droge najviše mladih – umesto obećanja deteta, roditelji da potraže stručnu pomoć
U poslednjoj deceniji broj ljudi koji koriste drogu širom sveta premašio je 39 miliona. Prema podacima iz godišnjeg izveštaja Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala, ozbiljan problem sa drogom ima 45 odsto više ljudi nego 2011. godine. Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti prim. dr Diana Raketić kaže za RTS da je 70 odsto pacijenata u Drajzerovoj u dobi između 25 i 45 godina i poručuje roditeljima da "ne padaju" na obećanja dece da će prestati da koriste psihoaktivne supstance.
Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti prim. dr Diana Raketić rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je zabrinjavajuće to što je povećan broj ljudi koji imaju problem sa zavisnošću, te da je situacija otežana u poslednjih tri do pet godina, jer na evropskom tržištu ima sve više vrsta droge koje su visokopotentne i čiste.
"Naravno, mi u praksi sada vidimo da se situacija u našoj zemlji, shodno situaciji u drugim zemljama Evropske unije, komplikuje. Sve više ima supstanci kao što su kokain, amfetamini, ekstazi, sve više se to kombinuje sa alkoholom, sve više mladih koristi marihuanu...", navodi dr Raketić.
Dodatni problem su, ističe, onlajn dostupnost droga, ali i sintetičke droge, za koje se ne zna šta se u njima nalazi.
"Znate, imate veoma često razna jedinjenja i zbog toga su tako česti smrtni slučajevi kod predoziranja tim novim sintetičkim drogama. A da ne govorimo o komplikacijama kada jedna trećina mladih završi na psihijatrijskim odeljenjima", rekla je dr Raketić.
Tu je, dodaje, i problem što su mladi pod dejstvom psihoaktivnih supstanci skloni suidicu ili kriminalu, ubistvima…
Ko je rizična grupa
Da bi se stvorila zavisnost postoje veći i mali rizici.
"Potrebno je mnogo faktora. Stvar je droge, pojedinca, porodice, društva. I sigurno je uvek važno obratiti pažnju na osobe koje pokazuju rizike da bi mogle razviti zavisnost zloupotrebom droga, posebno mladi ljudi. Ti rizici su krajnosti - s jedne strane mladi ljudi koji su sklone buntovnom ponašanju, problematičnom, koje imaju u porodici nekog ko je zavisnik. A s druge strane moramo obratiti pažnju na drugi spektar - mlade osobe koje su sramežljive, stidne, blago depresivne... Oko toga se vodi računa kada se prave preventivni programi", ističe doktorka.
Preventiva je, napominje, veoma važna, ali je bitno i da se na tome radi pre nego što se stvori zavisnost.
"Droga izaziva vrlo burnu reakciju u mozgu, koja dovodi do intenzivnog osećanja prijatnosti, zadovoljstva i nagrade, koji je daleko intenzivniji, daleko veći od ovih prirodnih pojačivača. Tu je problem, jer vi samim tim imate potrebu da taj osećaj ponavljate. Dakle, lako se uđe u problem", kaže doktorka.
Na lečenju najviše mladih ljudi
Ističe da je preko 70 odsto pacijenata koji se leče u Drajzerovoj dobi od 25 do 45 godina.
"Jako je važno da mladi znaju šta su droge, koje su štetnosti droga. Da razbiju tu iluziju kontrole, to vam je specifično za mlade ljude – neće se meni to desiti, neće se završiti u Drajzerovoj, mogu ja to… Da se malo razbiju te razne iluzije, da se zaista zna šta je to što se uzima", kaže doktorka.
Na pitanje kako prepoznati zavisnost, doktorka objašnjava da je glavna karakteristika "žudnja za drogom", a da se zavisnici uglavnom javljaju na lečenje kada su već dugo godina zavisni, ili kada postoji neki spoljašnji pritisak, tj. razlog.
"Da li je to uticaj porodice, uticaj dragog prijatelja, partnera ili neko ima sudsku odluku da se mora sprovesti mera lečenja. To jeste problem kod zavisnika. Nikad nemaju pravu sliku sebe. Ta slika je uvek iskrivljena. Nekako se čini da to nije baš tako, da se to ne vidi, da oni to mogu da kontrolišu…“, kaže doktorka.
Roditeljima savetuje da razgovaraju sa decom, ali i da "ne padaju" na lažna obećanja da će prestati sa konzumiranjem.
"Ako jednom obeća, drugi put obeća, treći put – nemojte tražiti da obećavaju. Očigledno ne mogu da ispune takvo obećanje. Potražite stručnu pomoć, možda i pogrešite, bolje je pogrešiti, ali nekako uvek ohrabrim da se potraži stručna pomoć… Jer, nekako, čini se da se roditelji okreću pseudorešenjima – da ih kontrolišu, proveravaju mobilne telefone, prijatelje. Tako izgubite poverenje u svoje dete, a onda ste u ozbiljnom problemu”, ističe doktorka.
Коментари