U "životnom koferu“ nose veliku traumu – kako hranitelji mogu pomoći deci

Devojčica iz Mirijeva, koju je otac osam godina držao zatočenu, dobila je novi dom u hraniteljskoj porodici. Samo u Beogradu 950 dece odrasta sa hraniteljima, u Srbiji oko šest hiljada. Problem je što takvih porodica nema dovoljno.

Mirjana Novakov, direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje rekla je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da se kada se  bira hraniteljska porodica polazi od pravilnika o hraniteljstvu koji jasno definiše kako se to radi:

"Takođe, da preciziram, gotovo sva deca koja ulaze u hraniteljstvo, odnosno u tu oblast socijalne zaštite, jesu traumatizovana. Neko manje, neko više, ali u svakom slučaju kako će se to dete izboriti sa tom traumom zavisi od niza faktora, od toga kog je uzrasta, kakvih je karakteristika, prvo svega i kog intenziteta je bila trauma, pogotovo kada govorimo o onoj traumi koja je direktno životno ugrozila dete."

U tom smislu, kako kaže, obučavaju se kandidati, još na obuci za pripremu, za bavljenje hraniteljstvom, da prepoznaju šta je to trauma, da prepoznaju koje su to potrebe dece koja su prošla traumatska iskustva, da znaju da odgovore na te potrebe dece pravovremeno i blagovremeno, da obezbede bezbedno i sigurno okruženje.

Prema njenim rečima, u toku godine svaki hranitelj prolazi još 10 sati redovne obuke kroz koju takođe uči ne samo o traumi, već i o drugim potrebama za odgajanje dece.

"Naši stručni radnici su takođe adekvatna podrška. Kada govorimo konkretno o uparivanju deteta i hraniteljske porodice, naravno da se nastoji da hraniteljska porodica može da odgovori na potrebe, pa i u ovom konkretnom slučaju deteta!", dodala je ona.

Šta je prevashodni zadatak hraniteljske porodice

"Prvo je zadatak nas, profesionalaca, da vidimo da li porodica i koja porodica može da odgovori na potrebe takvog deteta. To je visoka traumatizacija. To dete u životnom koferu nosi ogromnu količinu traume. Tim pre što očekujete od primarne porodice da pruži ljubav i negu, a mi smo dobili nešto suprotno, kod ovog deteta, smo dobili upravo nasilje, zlostavljanje, zanemarivanje", podvukla je Mirjana Novakov.

U tom smislu, dodaje, "mi radimo sa hraniteljima, prepoznajemo da li imaju mogućnosti da odgovore na potrebe deteta".

Kada se pronađe porodica, sačinjava se zapisnik

Kada pronađemo porodicu, sačinjava se zapisnik o izboru hraniteljske porodice, a potom se donosi plan zaštite usluge kao i plan prilagođavanja deteta i porodice. Prvo se procenjuje kakva je porodica, da li može da odgovori na potrebe, kakvi su standardi u kojima ta porodica živi.

Hraniteljske porodice mogu da usvoje dete

Hraniteljske porodice u principu mogu da usvoje dete, ali moraju da prođu obuku kao što to prolaze i svi kandidati za usvajanje, kaže ona. Obuka nije ista, hraniteljstvo je privremena mera, a usvajanje trajna mera.

Neke zemlje u svetu imaju objedinjen program i rade po istom programu usvajanja i hraniteljstva. "Međutim, kod nas je drugačije. Hraniteljstvo se smatra privremenom merom, usvajanje se smatra trajnom merom i hranitelji takođe prolaze ovaj program", rekla je Novakov.

U konkretnom slučaju, dete mora da dobije podobnost za usvojanje. Postoji jasni element i kad dete može da ide na usvajanje. Da li su roditelji, recimo, lišeni roditeljskog prava, da li su roditelji lišeni poslovne sposobnosti, da li su roditelji preminuli, znači nema žive roditelje, objasnila je ona.

"Znači, ono mora steći prvo podobnost za usvojanje da bi moglo biti usvojeno. U Beogradu imamo u toku proces obuke dva hranitelja koji su podnali zahtev za usvojitelja, odnosno za obuku za usvojitelje, tako da se nadam da će se sve uspešno završiti jer ko bolje poznaje dete od od hranitelja. Oni od ranog detinjstva i poznaju njihove potrebe, navike", navela je ona.

U Beogradu nedostaje oko 150 hraniteljskih porodica, ostali centri su prijavili oko 350 hraniteljskih porodica, tako da to nije baš mala brojka, zaključila je Mirjana Novakov.