Koliko izbegličkih porodica još čeka svoj krov nad glavom

U ponedeljak je sa predstavnicima lokalnih samouprava potpisano je 111 ugovora za rešavanje stambenog pitanja izbeglica i interno raseljenih lica. Gotovo 200 porodica dobiće kuću na selu sa okućnicom, a 130 pakete građevinskog materijala.

Rezultate regionalnog stambenog programa za izbeglice koji je počeo je 2012. godine predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenjuje kao nedvoljne, ističući da je stambeno pitanje od oko 20.000 porodica prognanih iz Hrvatske i Federacije Bosne i Hercegovine rešilo nešto više od sedam hiljada.

"Program se sprovodi veoma sporo. Do danas je rešeno stambeno pitanje za svega nešto više od 7.000 porodica. Bez rešenog stambenog pitanja ostalo je više od 12.000 porodica prognanih", navodi Linta.

Prema njegovim rečima, poredice sa nerešenim stambenim pitanje sapadaju u dve kategorije.

"U jednoj su porodice koje su ostale ispod crte za stanove, građevniski materijal, seoska imanja i montažne kuće. Veoma je važno da se što pre obezbede sredstva za te porodice i da se realizuje rešavanje njihovog stambenog pitanja, jer su bodovani i imaju sve uslove da dobiju rešenje", naglašava Linta

 Druga kategorija, kako kaže, tiče se porodica koje do sada nisu konkurisale za stan.

Linta je apelovao na Komesarijat za izbeglice i migracije da u što kraćem vremenskom roku raspiše javne pozive za stanove, za građevinski materijal, za kuće, seoska imanja i montažne kuće kako bi sve te porodice mogle da konkurišu i reše svoj problem u najkraćem mogućem roku.

Porodice bez prava otkupa stana

Ukazuje i na to da ima i 1.200 takvih porodica koje su se uselile u svoje stanove pre 20 i više godina a i dalje nemaju pravo otkupa.

Podseća da je resorni ministar Nikola Selaković u februaru formirao radnu grupu za izmene i dopune Zakona o izbeglicama. čime bi trebalo da ove porodice konačno postanu vlasnici svojih stanova.

Govoreći o o rešavanju imovinskog pitanja izbeglih u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Linta navodi da je reč od po pola miloina ljudi u obe države dok je na području Kosova i Metohije reč o više od 250.000 Srba i drugih nealbanaca.

"Većina tih ljudi nisu rešili svoja osnovna imovinska, stečena, statusna i druga prava. Reč je o preko 40.000 slučajeva otetog stanarskog prava u Hrvatskoj, dok Zagreb za više od 50.000 ljudi duguje zaostale penzije", kaže Linta.

Prema njegovim rečima, veliki broj porodica i u Hrvatskoj i u BiH ima problem sa otimanjem poljoprivrednog, šumskog, građevinskog zemljišta a da desetine i hiljade porodica ne mogu da ostvare svoj radni staž.

Naglašava da je veliki broj porušenih kuća i dalje nije obnovljen. Smatra da Vlada Srbije treba pokrene suštinski dijalog sa Zagrebom i Sarajevom o rešavanju tih problema.

Očekjue da temelj tog dijaloga mora da bude sporazum o sukcesiji sa BiH koji je potpisan 2001. godine, a stupio je na snagu 2004.

"Dokument ima sedam aneksa, a posebno je važan aneks sedam koji se tiče privatne svojine i stečenih prava. U njemu se veoma jasno kaže da svim građanima i svim pravnim subjektima moraju biti zaštićena i vraćena prava koje su imali pre početka rata, a svi ugovori koji su potpisani pod pretnjama moraju biti proglašeni ništavnim", zaključuje Linta.