Šta se menja kod polaganja male mature

Milan Pašić je gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a izjavio da pripreme za maturu teku ustaljenim procedurama, kao što je i definisano zakonom i podzakonskim aktima.

“Mali maturanti su spremni, dolaze na pripremnu nastavu prema informacijama koje dobijemo od strane škola. Data im je i mogućnost da se preko portala e-vežbaonica od prošle godine pripremaju, tako da su svi uslovi ispunjeni i da ono što nas očekuje u narednom periodu bude u najboljem slučaju realizovano“, naveo je Pašić.

Napominje da će biti izmena u odnosu na prošlu godinu.

“Sad smo na okruženim upisnim komisijama doneli odluku da se realizuje u školama koje učenici pohađaju. U slučajevima kada imate jednog ili dva učenika osmog razreda, ti učenici će biti pripojeni nekoj najbližoj većoj školi", ističe Pašić.

Navodi da u osnovim školama nije bilo žalbi kada je reč o ocenama.

“Najčešće žalbe dolaze od strane roditelja, i to zato što su nezadovoljni. Znači, 3,80 ili 3,70 - žele ocenu 5 sa 4,0. Bilo je i pritisaka, jedan roditelj je priveden. Nažalost, takve stvari se dešavaju. Veći stres, ono što smo primetili godinama, jeste stres roditelja dece. Deca se pripremaju, rade testove, analiziraju prethodne godine, ali jednostavno taj strah roditelja nekad je možda i prevelik, možda i nije opravdan. Brinemo se za decu što je normalno, ali nema potrebe za tim. Imate poverenje u obrazovni sistem i u nastavnike koji rade sa vašom decom. Saslušajte ih, pitajte ih. I nije 6. jun ili kraj godine, moment kada treba da se priča o oceni ona je realizovana 95 odsto nastavne godine“, kazao je Pašić.

Na pitanje zbog čega je odlučeno da se tako naglo prekine školska godina i kakvi su efekti te odluke, Pašić napominje da je 95 odsto nastavne godine realizovano i da je sve sagledano.

“Sagledan je celokupan sistem i pružene su podrške, kako u školi u Ribnikaru, tako i u Mladenovcu, u Smederevu, psihološke podrške. Svima je neophodna podrška, ne samo nastavnicima. Realizovale su se neke druge aktivnosti, ambijentalna nastava, u smislu da su mogli da odu u neki muzej, u neki prostor kulture, zatim su radili neke radionice na razvoju empatije i solidarnosti drugarstva. Sve ono što možda ne može da se stigne u toku same nastavne godine, jer se realizuju programi i aktivnosti. Mi takve komentare nismo dobili od većine, jednostavno to je ono što je, kako je doneta odluka sa te strane, uzimajući u obzir specifičnosti u kojima smo se našli, a opet smo uspešno završili nastavnu godinu“, naveo je Pašić.

Kaže da će se merljivi efekti toga videti i na inicijalnim testovima u septembru, ako se priča o ocenama.

Prema podacima koje su, kaže, dobili 25 do 50 odsto učenika starijih razreda je dolazilo u školu, a “kod učenika prvog ciklusa je bilo od 50 do 75, od toga 75 do 100".

"Znači, zavisi od sredine, zavisi od školske uprave, zavisi od angažovanja samih škola. Škola ima svoje neke aktivnosti koje realizuje, postoje škole sa obogaćenim sportskim radom, škole koje realizuju aktivnosti, nastavnici su obavezni da dolaze na svoj posao. Dajete mogućnost učenicima, ako je učeniku bolje da ne bude na terenu ili s drugarima, da ne dođe u školu, da nešto vidi, da nešto čuje, da se organizuje neka aktivnost, to je opet pitanje malo i za porodicu, i za školu, i za sve nas“, istakao je Pašić.

Pašić dodaje da su izmene zakona u proceduri i da su uvaženi svi predlozi i mišljenja koje su kolege dostavile.