Kontrola kioska brze hrane – kako se utvrđuje da je obrok bezbedan i da je u lepinji stvarno meso

Majonez, pavlaka, meso – lako se kvare na visokim temperaturama, naročito ako stoje nekoliko dana. Taj problem nemaju u restoranu brze hrane na jednoj beogradskoj pijaci jer se, tvrde, sve rasproda dok je još sveže. Roba im, kažu, stiže svakog dana od proverenih dobavljača.

"Najviše obraćamo pažnje na kvalitet hrane. Imamo dobro skladište, dobre frižidere, rashladne vitrine. Što se toga tiče, stvarno je sve na svom mestu. Znači, higijena i sve ostalo, pranje ruku, održavanje lokala, brisanje", kaže majstor roštilja Dejan Stanisavljević.

Da li je higijena na odgovarajućem nivou, kako se hrana čuva i obrađuje, utvrđuje Veterinarska inspekcija. Redovno i vanredno, kažu, kontrolišu i da li se za sirovo meso koriste posebni noževi, daske za sečenje, da li se odvaja od svežeg povrća, priloga, već pripremljene hrane.

"Tokom letnjeg perioda poseban akcenat se stavlja na higijenu svega što dolazi u kontakt sa hranom, čišćenje i pranje površina i pribora za pripremu hrane, zaštitu prostora i hrane od insekata, glodara... Procenat proizvoda koji je tokom kontrola u proteklih godinu dana proglašen nebezbednim, zbog mogućeg izazivanja bolesti koje se prenose hranom, nije od značaja", navode iz Veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede.

Značajno je, međutim, da kupac, i pre nego što zagrize lepinju, bude siguran da je u njoj zaista meso. I da odgovara standardima. A u to se sumnja, kažu u Republičkoj uniji potrošača.

Podsećaju da Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa i proizvoda od mesa tačno definiše koliko soli, aditiva, ekstrata ide u roštilj meso, šta je burger, a šta pljeskavica i od čega se pravi.

"Potrošač ne može sam, neposrednim opažanjem da utvrdi od kog mesa i da li je samo od mesa napravljena. Upravo je stoga potreban pojačan nadzor inspekcijskih organa koji će vršiti kontrole i da li se pljeskavica prodaje u odgovarajućoj gramaži, da li je unutra sadržano isključivo meso, kako je definisano pravilnikom, kao i da nema nedozvoljenih aditiva i drugih supstanci u mesu kojih ne treba da budu u okviru konkretnog proizvoda koji se prodaje kao pljeskavica", kaže Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.

U kioscima brze hrane, kažu u Uniji potrošača, nema sistema unutrašnje kontrole kao kod velikih lanaca. Zato potrošačima savetuju da izoštre čula. Ako je lokal prljav, roštilj majstor aljkav, a meso čudnog ukusa ili mirisa – treba prijaviti inspekciji. Jer u takvim uslovima lako može doći do razvoja bakterija i masovnog trovanja – za šta nesavesnim prodavcima preti i zatvorska kazna.