Lako je reći, a teško biti Jokić ili Đoković – ko sve treba da podrži talentovanu decu

Dovoljno je reći Nikola Jokić ili Novak Đoković pa da nas i u svetu dobro razumeju. A ko sve sem roditelja treba da razume i podrži talentovanu decu koja su tek na početku sportskog puta? Stipendiju države je početkom maja dobilo 424 sportista, a za tu pomoć neophodno je da budu i dobri đaci. Košarkaš Željko Rebrača poručuje da talenat nije dovoljan da bi se uspelo, mora da se sve izdrži, a suština je da se ne odustaje.

U Srbiji tenis trenutno trenira oko 2.000 dece. Lazar Vojinović i Aleksa Mrđanović igraju tenis od svoje sedme godine i za odlazak na turnir često moraju da izdvoje i po nekoliko stotina evra.

"Praktično mi sve plaćamo, plaćamo put, smeštaj, plaćamo španovanje reketa, žice, nema tu neke prevelike pomoći od strane tih organizatora. Jedino što dobijamo su loptice da igramo", ukazuje Aleksa Mrđanović.

Lazar Vojinović kaže da ima sreću što mu je otac trener.

"On me trenira, tako da što se tiče finansija sa te strane sam oslobođen, ali svakako, putovanja su dosta skupa. Nemamo mnogo turnira kod nas, uglavnom su to turniri van Srbije tako da troškova tu ima dosta", ističe Vojinović.

Direktor Teniskog kluba "Crvena Zvezda" Slobodan Boba Vojinović navodi da postoje sistemi podrške i da zavise naravno od okruženja. "Da li je dovoljno je pod znakom pitanja, ali postoji", kaže Vojinović.

Dobar đak – uslov za finansijsku pomoć

Početkom maja je 424 sportista iz naše zemlje dobilo stipendiju države, a za to je iz budžeta izdvojeno oko 400 miliona dinara. Kriterijum? Da pored dobrih sportskih rezultata budu i dobri đaci.

Finansijska pomoć, kaže ministar sporta, je pre svega tu da bi olakšali put do uspeha.

"Tu su i vrhunski sportisti koji žive na tlu naše zemlje. Sportisti koji su u inostranim klubovima, oni nemaju pravo to da dobiju, ali zato dobijaju u tim granskim savezima juniori i kadeti. Ono što posebno moram da istaknem kada su u pitanju mlađe kategorije, da ne mogu da dobiju stipendije oni koji su loši đaci", naglašava Zoran Gajić, ministar sporta.

Željko Rebrača je u periodu između 1995. i 1998. godine osvojio čak tri zlatne i jednu srebrnu medalju. Iako u mnogim evropskim zemljama se pomoć države podrazumeva, Željko i njegova generacija jugoslovenskih košarkaša je nisu imali.

"Talenat nije dovoljan da bi se uspelo, moraš da prođeš sav taj neki dril da izdržiš u svemu tome i to nije lako, suština je da ne odustaješ. Košarka je nacionalni sport i moramo da ulažemo mnogo više u manje sredine i da damo adekvatne uslove da klinci imaju uslove da se adekvatno razviju", smatra Željko Rebrača.

Presudna podrška roditelja

Uz upornost deteta tu je i presudna i podrška roditelja da njihovo dete uspe u odabranom sportu.

"Svi apostrofiraju Srđana Đokovića kao veoma presudnog čoveka u razvoju karijere Novaka Đokovića, kao roditelja, što je i tačno, ali niko ne apostrofira da je Srđan difovac, profesor fizičke kulture, čovek koji je do određenog nivoa i trener bio i koji je toliko obučen da zna do kada on može da vodi Novaka, a kada će ga prepustiti", ukazuje ministar Gajić.

Slobodan Boba Vojinović kaže da dečije bavljenje sportom ne voli da gleda iz ugla reči karijera, jer to, kako ocenjuje, već nameće da je to neka profesija.

"Roditelji su u obavezi da brinu o psihičkom i fizičkom zdravlju svog deteta, da li će to biti tenis ili neki drugi sport je potpuno svejedno, ali to je sastavni deo jednog zdravog odrastanja", smatra Vojinović.

U Teniskom klubu "Crvena zvezda" ističu da se prvi finansijski rezultati treniranja pojavljuju oko 20 godine. Do tada, ako ne stipendija države, onda postoji i klupska, međutim većinom finansijski teret pada na roditelja.