Biometrijsko prepoznavanje, gde je granica između zaštite podataka i lične bezbednosti

Dva puta je povučen set zakona o policiji, a jedan od razloga jeste i taj što se nije došlo do konsenzusa o upotrebi biometrijskog nadzora, a polemika o tome ne jenjava.

Međutim, Milan Marinović ističe da je sada to "prilično jasnije", a  da su tome doprinela iskustva iz različitih zemalja izneta na nedavno održanoj konferenciji u Beogradu.

Zbog toga što su naši predstavnci organa, MUP-a mogli da čuju iskustva drugih država, članica EU na istu temu.  Došli smo do zaključka da neke granice ne treba prelaziti. Dobro je što MUP sada razmišlja u tom smeru i što su odustali od nekih predloga, koji su ranije bili aktuelni", ocenjuje poverenik. 

Petar Antić upozorava da upotreba ovakvih biometrijskih kamera može da ugrozi ljudska prava, da zadire u privatnost građana. Moguća je, kaže i diskriminacija s obzirom da bometrijske kamere mogu da kategorišu ljude i po nekom ličnom svojstvu kao što je boja kože. 

Kada se govori o javnim skupovima, dodaje da je moguća i kategorizacija po populističkoj orijentaciji i kasnije diskriminacija takvih ljudi. 

"Zato je za uvođenje ovakvih kamera, izuzetno važno jačanje vadavine prava u zemlji kada se uvodi ovakva tehnologija", naglađava Antić. 

Marinović poručuje da obe strane moraju da sarađuju.

"Mi imamo s jedne strane one koji su za visoki razvoj tehnologije, za ubrazanu digitalizaciju, za ubrzanu veštačku inteligenciju. Ali ne obraćaju puno pažnje na ljudska prava, u konkretnom slučaju na zaštitu podataka o ličnosti. S druge strane smo mi, koji se zalažemo za zaštitu podataka o ličnosti i za druga ljudska prava, čak i po cenu malo usporenije digitalizacije", smatra Marinović.

Poverenik misli da dogovor može da reši sve, da rešenje postoji, kako kaže, negde između i da svako treba da se odrekne nekog dela kolača.