Prevaspitavanje roditelja – izmene Porodičnog zakona zabranjuju fizičko kažnjavanje dece

Na pitanje zašto tuku decu – kao dva najčešća razloga roditelji navode da je dete bilo neposlušno ili da je bilo u opasnoj situaciji. 

U istraživanju Instituta za psihologiju na Filozofskom fakultetu iz 2020. godine, većina roditelja je izjavila da su koristili neki oblik fizičke agresije kao način disciplinovanja deteta.

Njih 63 odsto je, barem jednom tokom detetovog života, koristilo fizičku agresiju, dok je 45 posto nasilno disciplinovalo decu tokom prethodne godine, a prošle sedmice njih – 13 odsto. 

Vesna Dejanović posebno ističe da je važno da 95 odsto roditelja nije saglasno da je nasilno disciplinovanje dece dobro, što govori da su oni svesni toga, ali da roditeljima očigledno nedostaje veština i usvajanje alternativa.

Što se tiče najavljenog zakona koji će eksplicitno zabraniti fizičko kažnjavanje, kaže da su reakcije većinski pozitivne.

"Roditelji u stvari traže pomoć i u tom smislu ova im zakonska odredba ide u susret zato što ima preventivnu funkciju. Ima naravno i suprotnih mišljenja, da je ovo nametanje normi tradicionalnoj porodici", navela je Dejanovićeva. 

Ukazuje na to da ne postoji dokaz o pozitivnom uticaju nasilnog disciplinovanja dece.

Novi zakon je, ističe, još jedna poruka o nultoj toleranciji i poruka da nasilno disciplinovanje, fizičko i psihološko, kao vaspitna mera nije prihvatljivo.

"Naši zakoni regulišu pitanje težeg zanemarivanja, zlostavljanja dece. Tanka je granica između male usputne ćuške, udarca. Roditelj nije svestan njegove težine, samo dete može da proceni koliko je to za njega bilo teško. Potrebno je imati mehanizam za ranu podršku onim roditeljima koji se suočavaju s takvom praksom i kojima je potreban savet da ne bi došlo do eskalacije", objasnila je Dejanovićeva.

Mehanizam za ranu podršku

Sankcija za roditelje prema novoj zakonskoj odredbi biće "sprovođenje korektivnog nadzora".

"Ono što je sigurno, ističe, zakon nema kaznenu funkciju, on ima preventivnu upozoravajuću funkciju koja daje mogućnost sistemu da kada se uoči rizik roditelj dobije savetodavnu pomoć.

"Ako je problem kompleksniji, da se roditelj uputi na neke intenzivnije programe podrške roditeljstvu", navodi Dejanovićeva.

Dodaje da je ovu odredbu usvojilo više od 60 zemalja, a Srbija je među 23 koja se obavezala da će to učiniti.

Takođe ukazuje da zakonska odredba mora biti udružena sa drugim odredbama i da je ona prevencija u sprečavanju eskalacije ili težih oblika nasilja.