Reforma javne uprave, ušteda 350 miliona sati čekanja na šalterima

U nastojanju da od javne uprave napravimo servis u kojem je svaki kontakt sa državnim činovnikom pravo zadovoljstvo, a odlazak na šaltere prošlost, Srbija od Evropske unije nema većeg saveznika. Pomaže nam finansijski i na svaki drugi način, a to čini od početka proširenja i u drugim zemljama, imajući u vidu da univerzalni model javne uprave ne postoji.

"To zapravo znači da model državne uprave koji je zapravo tradicija u državama se zadržava, ali se rade reforme koje se odnose na neke od osnovnih principa. To je profesionalizacija, to je depolitizacija, to su pitanja modernizacije državne uprave i naravno najnovije pitanje a to je digitalizacija upravo tog servisa. Šta je cilj? Cilj je zapravo da državna uprava prestane da bude monopol upravljačkog sistema države, a postane servis građana", kaže ministarka za evropske integracije Tanja Miščević.

Susret sa javnom upravom, kada obavljamo neki administrativni posao ili ostvarujemo neko pravo, Evropska unija smatra izuzetno važnim jer je to, zapravo, prvi i direktan kontakt države sa građanima i privredom.

"Javna uprava je lice države. Građani najčešće komuniciraju sa organima državne uprave kada im je potrebna određena usluga, dokument, pomoć u vidu informacije ili zaštita prava, bilo na državnom ili lokalnom nivou. Iskustvo iz takve interakcije sa organima javne uprave može da ostavi trajan utisak o tome kako se država odnosi prema građanima. Zbog svega navedenog, reforma javne uprave je važna za društvo i zato je EU na nju stavila toliki akcenat", rekao je šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre.

A bez akcenta na dokumente, pre svega Strategiju reforme javne uprave, akcione planove, javne politike, propise pomaka u reformi javne uprave, ne bi bilo, podvlače u Vladi. Sada je, po ugledu na najbolje evropske prakse, omogućeno da u njihovom donošenju učestvuju građani.

Postoje internet portal E – konsultacije gde ljudi imaju uvid šta piše u predlogu propisa i mogu da daju sugestije, što će veruju dopirineti da propisi budu bolji i u skladu sa stvarnim potrebama društva. Ipak, građanima najviše znači to što, zahvaljujući digitalizaciji i centralizovanoj bazi podataka, lakše dolaze do dokumenata.

Miščevićeva je napomenula da tu sad imamo sudar tradicionalnog načina gde vam je uvek falio jedan dokument, koji baš na šalteru otkrijete, e to ne sme više da se događa, dakle kada dođete na šalter vi zapravo dobijate onaj dokument zbog kojeg ste došli, a ne da vi budete ti koji tražite.

"Sad ako je to važno za vaš i moj život, a jeste važno jer nam skraćuje glavobolju, smanjuje probleme sa kojima se suočavamo, vi možete zamisliti kako to izgleda za one koji ustanovljavaju posao ovde, kupuju nekretninu, žele da otvore fabriku, žele da zaposle ljude, u tim segmentima to nije samo korist pomoć fizičkom licu, pardon, pravnom licu, to je pomoć i svima nama koji na taj način omogućavamo veće interesovanje onih koji žele da investiraju ovde jer prosto su relaksirani tih teškoća sa kojima su se suočavali i teškoća koje su se odnosile i na korupciju", navela je Miščevićeva.

Imamo napredak u elektronskim uslugama, obučavamo administraciju, bolje je upravljanje ljudskim resursima i javnim finansijama, ali Evoprska unija očekuje više.

"Iako je Srbija ostvarila značajan napredak u pružanju usluga i unapredila neke aspekte upravljanja ljudskim resursima, odgovornosti, kreiranja politika i upravljanja javnim finansijama, naravno da postoji prostor za dalja unapređenja u mnogim oblastima. Neke bi trebalo da budu visoko na dnevnom redu Vlade u bliskoj budućnosti. To treba da uključuje pun fokus na svarnu realizaciju reforme javne uprave među svim vladinim kancelarijama i resornim ministarstvima", istakao je Žiofre.

Kako je dodao, postoji hitna potreba da se počne sa striktnom primenom propisa o zapošljavanju i postavljanju najviših menadžera.

"Pored toga, lista kratkoročnih prioriteta treba da uključi i povećanje transparentnosti rada Vlade, obezbeđivanje inkluzivnog i otvorenog procesa kreiranja politika, jačanja kapaciteta Upravnog suda i nezavisnih regulatornih tela, izmeđuostalog", reklao je Žiofre.

Srbija je do sada iz evropske kase dobila skoro četiri milijarde evra bespovratne pomoći, a od toga samo za reformu javne uprave 215 miliona evra. Godišnje se iz predpristupnih IPA fondova slije oko 200 miliona evra, ali je došlo do paradoksalne situacije, da imamo više para, a još nedovoljno znanja i opreme da ih u korist svih građana najbolje iskoristimo.

"To znači da ljude morate brojem povećavati, i davati im nova znanja koja se odnose na sredstva koja mogu koristiti, odnosno koje Srbija može koristiti kao država članica. Tu imate ozbiljan problem, jer je reč o pokazivanju koliko je raditi u administraciji nekonkurentno. I onda imate odliv onih koji su sposobni da programiraju fondove. Zato pokušavamo da unapređenjem i posebnim stimulansima za ove ljude nađemo najbolje moguće rešenje da ih zadržimo a da nam oni pomognu da sva ova sredstva koja dobijamo na odgovarajući način i uredimo", kaže Miščevićeva.

Žiofre je rekao da reforma javne uprave treba da omogući srpskoj administraciji da preuzme sve obaveze u pretpristupnoj i postpristupnoj fazi.

"To znači da se, kada postane deo Evropske unije, od Srbije očekuje da bude sposobna da obavlja dužnosti koje svaka država članica ima kao rezultat pristupanja Uniji, kao i da poseduje administrativne kapacitete da ostvari korist od toga što je deo EU. Međutim, krajnji korisnici ove reforme su građani", istakao je Žiofre.

Može se zaključiti da savremeni činovnici moraju biti cenjeniji i plaćeniji, da bi ljudi potrebnih sposobnosti da približe državu što širem krugu građana svoje znanje i veštine ustupili državnoj administraciji. Možda će i nov priliv od 30 miliona evra koji Evropska unija dodeljuje za konkretne mere unapređenja javne uprave imati uticaja i na konkurentnost radnih mesta u administraciji.