Čas istorije u Jindrihovicama, stratištu srpskih ratnika

Hiljadu kilometara daleko od otadžbine i u glavnom gradu Češke počivaju stradalnici iz Srbije. Kripta Crkve uspenja Presvete Bogorodice u Pragu večni je dom za 131 srpskog vojnika.

"To nisu samo kosti, nego mošti velikomučenika srpskih koji su svoje živote položili za nas, za našu slobodu, za našu radost", kaže Aleksandar Sekulić, pravoslavni sveštenik u Vojsci Srbije.

Koliko je sve bilo isplanirano, samo dan nakon ubistva princa Ferdinanda, počeli su s radom koncentracioni logori širom Austrougarske. U Jindrihovicama, među vojnim zarobljenicima i iz drugih zemalja, jedino su logoraši bili i srpski civili.

"Nisu bile gasne komore, nije bilo masovnih ubistava, ali stradanja je bilo. Jer terali su zarobljenike da rade teške poslove, a slabo su ih hranili, skoro nikad", rekao je Dejan Ranđelović, čuvar srpske grobnice u Jindrihovicama.

"Mi smo ekshumirali 7.100 i to nije kraj. Znači, imamo sva imena i prezimena. Uglavnom su to ljudi koji su iz centralne Srbije", rekao je ambasador u Pragu Berislav Vekić.

"Najstariji civil koji je ovde umro bio je pravoslavni sveštenik, imao je 92 godine. A najmlađi koji je umro bio je njegov unuk. Bilo mu je osam godina", kaže Dejan Ranđelović.

Za buduće čuvare mira i bezbednosti zemlje, komemoracija na stratištima srpskih ratnika i civila najupečatljiviji je čas istorije.

"Veoma je značajno što smo posetili ova manje poznata mesta stradanja našeg naroda u Prvom svetskom ratu", kaže Anja Đukanović, studentkinja Kriminalističko-policijskog univerziteta.

"Meni je bila velika čast što sam imao priliku da kao pripadnik Vojne akademije dolazim na mesta na kojima su naši preci ostavili svoje kosti, gde su ostavili svoje živote da bismo mi danas imali slobodu", kaže Predrag Đuričić, kadet Vojne akademije.

"Nismo ni svesni, a nismo ni dovoljno informisani šta se sve dešavalo u prethodnim vekovima", kaže Dragana Pavlović, kadet Vojne akademije.

"Po mom mišljenju, ta svest treba da se podigne na viši nivo. I onda ćemo pre svega da budemo bolji ljudi", kaže Ivan Bogovac, student Kriminalističko-policijskog univerziteta.

Tome teže država, Odbor za negovanje tradicije, udruženja potomaka i veterana, kako bi stratišta predaka i sećanje na njih bili večiti zalog srećnije budućnosti u miru.

"Odajemo poštu svima onima koji su se više od trista godina hrabro borili na ovim prostorima, u raznim ustancima, u raznim bojevima, u raznim bitkama", kaže Zoran Antić, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

A sve su imale za cilj da preci izbore pravo na slobodu, bolji život i pravdu za potomstvo.