Prva Beogradska Rezolucija o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima

U dokumentu se apeluje na UN, kao i sve organizacije koje se bave Holokaustom, suprotstave i osude preimenovanje ulica i drugih javnih mesta za potrebe veličanja ustaškog pokreta, te da zabrane upotrebu ustaških simbola i pozdrava kao što je "Za dom spremni", posebno na mestima obeležavanja genocida nad  Srbima, Jevrejima i Romima. 

Rezolucijom se zahteva da se reparacija mora isplatiti svim žrtvama Holokausta u ratnoj Jugoslaviji, uključujući i žrtve NDH.   

Učesnici konferencije su Rezolucijom osudili svaki pokušaj rehabilitacije ratnog hrvatskog nadbiskupa Alojzija Stepinca i dodali da smatraju da treba pažljivo analizirati saučesništvo katoličkog sveštenstva u Holokaustu u celini.       

Naglasili su da je potrebno razotkriti i distancirati se od bilo kakvih zagovarača i promotera ustaške ideologije.            

U Rezoluciji je iskazana duboka zabrinutost zbog "neuspeha pojedinih u međunarodnoj zajednici da najoštrije osude ustaški genocid", kao i zbog toga što "postoje neki koji žele da u potpunosti izbrišu ove zločine genocida iz zabeležene istorije".

Učesnici skupa u Beogradu ocenili su da je revizionizam istorije "uhvatio maha" i da treba podsećati svet da su se najteži zločini genocida ikada počinjeni u istoriji Balkana desili na teritoriji nacističke marionetske NDH. 

Gojko Rončević Mraović, preživelo dete logora Jastrebarsko i osnivač Instituta Diana Budisavljević istakao je da je Rezolucija "podigla bedem pred revizijom istorije".

Rončević je za Tanjug rekao i da je dirnut što je doživeo da se donese prva Rezolucija, makar i na nevladinom forumu eksperata, kao prvi korak ka međunarodnom priznanju u UN.   

Naglasio je i da rezolucija najoštije osuđuje instrumentalizaciju, relativizaciju, a pre svega minimiziranje broja žrtava genocida u Jasenovcu i NDH.      

Izvršni direktor njujorkškog Istraživačkog instituta Jasenovca (JRI) koji organizuje Konferenciju, Bari Lituči naglasio je da je usvojena Rezolucija važna osnova za svaki rad svih organizacija koje se bave pitanjima zločina, genocida i holokausta u bivšoj Jugoslaviji, a da je kultura sećanja pitanje nacionalne bezbednosti, dok se u slučaju Srba pokazalo da je i pitanje biološkog opstanka nacije.    

Naveo je da je glavni cilj konferencije da promoviše istraživanje o zločinačkim aktivnostima u NDH, napominjući da slogan JRI "Učinimo da se zna istina“.  

Profesor je je rekao i da je bilo pritisaka "anonimnih pojedinaca" koji su blokirali nastojanja da se iznose informacije o zločinima širom NDH, ali i da su pojedine vlade "uticale na to da se neki učesnici ni ne pojave u Beogradu".     

Akademik Vasilije Krestić ukazao je i na to da je kvislinška NDH imala za ideološki, "duhovni stub” tadašnji hrvatski katolički kler i bila je egzekutor ustaškog „konačnog rešenja” kao država etnički očišćenih prostora koja je monstruozno i bezobzirno sprovodila ustaško "konačno rešenje”, skoro potpunog istrebljenja Srba.          

U radu konferencije učestvovali su eksperti pukovnik Antun Miletić, Nisan Šarifi i Gideon Grajf iz Izraela, Rori Jeomans iz Velike Britanije, Jelena Guskova iz Rusije, Ulrih Najder iz Nemačke i Norman Marković iz SAD sa Rutgers Univerziteta.

Konferencija je do sada održana 21 put, a ovo je prvi put da se održava u Srbiji.