Poslednja kišobrandžijka u Srbiji - popravljala japance, a i modele koje je nosio Tesla

Činio joj se, kaže Tatjana, da kišobrane popravlja od rođenja. Njena majka se tim poslom bavila 50 godina, pa je od malena, gledala, pomagala i učila. Tatjana popravlja i suncobrane za baštu i plažu, i one na kolicima za bebe.

"Mama je počela da se bavi ovim 1969. godine i to je bilo kao grlom u jagode. Ni ona nije mislila da će da otvori tu radnju.  Tada su pravljeni kišobrani za sva vremena. Da ih imate i za vetar i za kišu, i da ih imate i kao dodatak da vam lepo izgleda. Devedesetih godina počinje to da se menja. Tako da kišobrani više nemaju čelik, nego metal, silikon i svašta nešto", kaže Tatjana.

Starije mušterije je uglavnom nasledila od majke, mlađi žele da imaju model po želji, a mnogi dolaze i zbog reciklaže. Mušterije iz cele Srbije, ali i iz regiona šalju kišobrane na popravku po prijateljima i rodbini koja dolazi u Beograd.

"Meni su dolazili ljudi iz inostranstva, na primer iz Norveške koji imaju novca da kupe novi kišobrani, ali kažu  - ne, ja hoću taj moj da popravljam i dalje. Nije u pitanju neka vrednost novčana, već sentimentalna", kaže Tatjana.

I zaista, čini se da kišobrane retko nosimo na popravku.

U radnji Tatjane Živković mogu se kupiti ili iznajmiti neobični i unikatni modeli. 

Posebno je zanimljiv kišobran star, čak 90 godina.

Sarađuju sa pozorištima, pa se mnogi koriste kao rekviziti u predstavama.

Kišobran koji je sličan modelu koji je nosio i Nikola Tesla

Kod Tatjane se nalazi i muški kišobran, japanski model i ona ga zove "japanac". Kaže da su Japanci na takav model davali doživotno garanciju.

"Jedan od ovih je i kišobran koji je jako sličan modelu koji je nosio i Nikola Tesla. Pa je iz Narodnog muzeja dolazila žena koja restaurira i kada su radili njegove stvari, bila oduševljena što je pronašla ovako nešto što bi bilo polazna tačka, mislim da je bio u pitanju njegov štap, napravi u orginalnom izdanju", kaže Tatjana.

Posao nije isplativ, ali novac joj, kaže, i nije motiv.

"Ovo je ipak ljubav i neka nostalgija uopšte, i nešto što želimo da negujemo, pre svega moja porodica. To je moja mama krenula i moje ćerke su prvenstveno bile za to da se to nastavi i dalje i da se ne gubi to nešto što je sve nas održavalo ovolike godine", kaže Tatjana.

Tatjanina mama je i dalje zaštitno lice ove radnje, ljudi je se, kaže, i dalje sećaju i često pitaju za nju, pa sve ovo, i kada je teško, kaže, ipak, ima smisla.