Slučaj zarobljene devojčice sa Zvezdare šokirao javnost – Centar za socijalni rad objašnjava kako su postupali

Silvia Alavanja objašnjava da je ova porodica na evidenciji Centra za socijalni rad od 2015. godine.

"Te 2015. godine je porodilište prijavilo da je rođena devojčica i da roditelji o njoj ne brinu adekvatno. Tačnije, majka je u to vreme bila zavisnik, a otac je bio pasivan kada je u pitanju roditeljstvo", dodaje Alavanja.

Navodi da je dete tada smešteno u ustanovu socijalne zaštite.

"Roditelji su održavali neke kontakte u kontrolisanim uslovima i majka i otac, najpre u isto vreme, pa zbog njihovih loših odnosa u različitim terminima. Ustanova je savetodavno radila sa roditeljima", kaže Alavanja.

Ukazuje da su pokrenute tužbe za lišavanje roditeljskog prava i da je Centar za socijalni rad u to vreme imao stav da roditelji nisu podobni.

"U međuvremenu je rađeno veštačenje roditelja i Komisija veštaka je donela mišljenje da je otac podoban i da dete može da se vrati u porodicu oca", navela je Alavanja i dodaje da je to bila sudska odluka.

Objašnjava da su te 2018. godine dete poverili ocu na staranje. "Tako da od 2018. godine je dete kod oca", ističe direktorka gradskog Centra za socijalni rad.

"Praćeno funkcionisanje deteta dve godine"

Psihološkinja i supervizorka službe za decu gradskog Centra za socijalni rad Smilja Igić kaže da kada je sud doneo tu odluku i kada je dete povereno ocu, od te 2018. godine, praćeno je funkcionisanje deteta naredne dve godine.

"U tom periodu otac je pokazao adekvatno angažovanje, procenjen od strane psihijatara kao stabilna osoba, zdravih vrednosti i uverenja, jednog opšteg psihičkog zdravlja i zdravih roditeljskih kompetencija i on u to vreme zaista jeste pokazao angažovanje na roditeljskom planu – štaviše kolege su pratile odnos oca i deteta, pratile dete na uzrastu prilagođen način kroz igru, psiholozi opservirali funkcionisanje oca i deteta i njegove tadašnje partnerke. U svakom slučaju, dve godine praćenja porodice nisu dala nekakve indikatore za zabrinutost za bezbednost, život, zdravlje deteta", kaže Igićeva.

Objašnjava da je nakon te dve godine smanjen intenzitet praćenja, kao i da je to sve bilo do 2020. godine.

Te 2020. godine bilo je poziva policiji da se iz tog stana čuju neki neobični zvuci, Igićeva kaže da kada god postoji prijava sumnje na nasilje policiji odmah se uključuje Centar za socijalni rad ako se radi o deci ili partnerskom nasilju.

"Tako da, Centar za socijalni rad Zvezdara imao je to obaveštenje. Tada je postupano, obavljen razgovor, obavljena terenska poseta. Ono što je specifičnost to je da inače multiproblemske porodice koje imaju različite izazove tu je zastupljena i česta promena adrese, selidbe, tako da u to vreme je i to bio jedan otežavajući faktor za procenu i u trenutku prijave policija nije mogla da stupi u kontakt sa ocem i detetom", dodaje.

Dete nije krenulo ni u školu

Dete nije išlo ni u školu, a trebalo bi da je već krenulo. Igićeva kaže da ih niko nije obavestio da dete nije išlo u predškolsko, na zdravstvene preglede niti je upisano u školu.

"Svako ko je primetio bilo kakvu sumnju za bilo koju osnovnu potrebu deteta da je u riziku, bio je dužan da prijavi – i komšije, škola, vrtić, zdravstvene ustanove. Ko god od institucija dođe do tih saznanja na primer da je upisano u školu, a da ne ide redovno, Centar za socijalni rad obavezno dobija to obaveštenje od škole, ili da postoje problemi u ponašanju, ili od zdravstvenih ustanova čak i najmanja sumnja u zanemarenost higijensku mi dobijamo prijavu. Međutim, u ovom slučaju čini se da je zapravo dete bilo nevidljivo za sisteme", naglašava Igićeva.

Poručuje da poslednje tri godine Centar za socijalni rad nema informacije o ovom detetu.

Ko je zakazao u ovom slučaju

Na pitanje da li su institucije zakazale, Igićeva kaže da su i građani zakazali.

"Možemo da kažemo da su i građani zakazali, jer institucije nemaju pravo da idu od vrata do vrata i proveravaju, niti mogu, niti imaju prava, niti je to izvodljivo očekivati da svako dete i svaku porodicu neko proverava. Čak nije ni etički da duže od dve godine gde sve funkcioniše adekvatno se dalje prati", poručuje Igićeva.

Mediji prenose da građani kažu da su se plašili da prijave bilo šta, jer je otac bio nasilan.

"Mi nemamo takve informacije", kaže Alavanja i dodaje da to mogu da učine i anonimno, a da je Centar za socijalni rad dužan i da na takve prijave reaguje.

O izveštavanju medija: Postaju zlostavljači deteta

Mediji već objavljuju adresu, fotografije stana, puno ime počinioca. Psihološkinja Igić naglašava da je to loše po svu decu i sve građane, ali i da mediji na takav način predstavljaju zlostavljače deteta.

"Dete je jedna najosetljivija kategorija, dete nema ni fizičku, ni intelektualnu, ni emotivnu moć. Maksimalno nemoćno biće. Mi kao odrasli ako se ne angažujemo da zaštitimo pre svega privatnost, a to je deo najosnovnijih ljudskih sloboda, ostaće stigmatizovano", kaže Igićeva.

Poručuje da se u medijima zadržavaju snimci i da su neke stvari neizbrisive i sa par klikova se mogu pronaći.

"Tako da na taj način je vrlo produžena psihološka agonija ovog deteta i porodice", ističe Igićeva.

I direktorka moli medije da ako nemaju pouzdane informacije ne objavljuju ih.

"Da ne iznose u javnost informacije koje nisu pouzdane, jer na taj način utiču i na dete i na naš rad i na rad drugih institucija", dodaje Alavanja.

Šta će biti sa devojčicom

Na pitanje šta će biti sa devojčicom, Igićeva kaže da najpre treba da se proceni da je dete zdravstveno sposobno da napusti zdravstvenu instituciju.

"Do tada se obavljaju procene postoji li u srodničkim odnosima osoba koja bi bila od poverenja i pouzdana. Ukoliko je nama, postoje hraniteljske porodice. Procenjuje se konkretna podobnost određene porodice za baš to dete. Poslednji i najmanje zdrav način za razvoj deteta je institucija. Tako da čak i ukoliko bi došlo do smeštaja u instituciju to bi bio oblik zaštite koji se gleda da bude što kraći" zaključuje Igićeva.