Loznički đaci u radnoj akciji, sami sređuju napuštenu zgradu za kabinet

U prepodnevnim satima u rukama su im sveske i olovke, a odmah po završetku časova valjci, četke i kante. U građevinskim poslovima, kažu, nemaju iskustva, pa zato na licu uz osmeh imaju i tragove od farbe. 

"Nakon naših časova, nas dvadesetak učenika okupimo se i krećemo sa radovima, u toku radova osim što se družimo i uživamo, radimo nešto korisno za školu i za buduće generacije", kaže Isidora Dukojević.

"Pošto živim daleko nisam htela da idem do kuće zato što bi mi prošlo puno vremena, pa sam u novom odelu, ali ja se na to ne obazirem, ja sam htela samo da pomognem", kaže Nina Tufegdžić. 

Iako su poslovi u ovoj akciji zahtevni, do sada nije bilo odustajanja, a novi članovi pridružuju se svakodnevno. Većinu čine devojčice.

"Radimo to u korist škole i u isto vreme naučimo dosta raznih stvari koje inače ne bismo, na primer, sada smo naučili da krečimo", kaže Anđela Dukojević

"Naučila sam da držim valjak, da ga koristim, da gletujemo, crtamo sa veroučiteljem, to nam je baš divno. Svakog časa i svakog dana  željno iščekujemo kada ćemo iz škole da izađemo i da obučemo radno odelo", kaže Lara Mrkonjić.

Zajedničkim trudom i radom veroučitelja i đaka na prednjoj strani zgrade sada su likovi lozničkih velikana, a na zadnjoj će oslikati murale loze Nemanjića.

"To je za njih nekako bitno, i oni se osećaju da kažem i bitni i važni jer će sutra, prekostura, izaći iz ove škole i imaće to iza sebe, čovek kao biće želi da ostavi dobar trag u istoriji, a ovo je nešto što će ih uvek podsećati na lepo detinjstvo i lep period proveden u školi", kaže Predrag Mitrović, veroučitelj.

Ova vredna družina, kažu, jedan je od najboljih pokazatelja da škola nije samo mesto gde se uče lekcije iz knjiga već i one životne.