Sećanje na 78 dana stradanja i razaranja

"Verovali smo da neće nikada da bude bombardovana bolnica. Ni u jednom ratu bolnica nije pogođena", rekao je  dr Momčilo Jakovljević, hirurg, pomoćnik direktora KBC "Dragiša Mišović".

Bila je  20. maja 1999 godine. Pedeset minuta posle ponoći strahovit prasak prekinuo je dežurstvo u KBC Dragiša Mišović. Stao je i život troje pacijenta u zgradi neuorologije, koja je pogođena. Projektil je usmrtio i gardiste u vojnom kamionu ispred, a na desetine povređenih porodilja evakuisano je iz zgrade pored. Svake sekunde te noći i danas se seća hirurg Momčilo Jakovljević.

"Ovde smo dežurali i videli smo dim tamo, odjurili smo tamo i srušena je ta zgrada neurologije. Mislim da je troje, četvoro poginulo, a ispred su bili kamioni sa vojskom, tako da su vrištali bez ruku, nogu, užasna scena bila. Meni je ostalo najtužnije deca koja su se tek rodila, koja sada imaju 24 godine, kolona žena je bila", kaže Jakovljević.

Kolone su bile i ispred brojnih drugih pogođenih civilnih objekata. Uništeno je i oštećeno 25 hiljada zgrada i kuća, onesposobljeno 500 kilometara puteva i pruge. Gotovo da nema grada koji se nije i po nekoliko puta našao na meti Alijanse.

Prvi put je za legitimni cilj proglašena je jedna medijska kuća - Radio-televizija Srbije. U noći 23. aprila stradalo je šesnaest naših kolega.

"Naši udari imaju tri cilja. Prvo da demonstriraju ozbiljnost NATO-ovog protivljenja agresiji. Drugo, da predsednika Miloševića spreče u napadu na civile i treće, ako je neophodno da srpskoj vojsci nanesemo štetu tako da se spreči rat protiv Kosova u budućnosti", rekao je Klinton.

Stanko Vasiljević, general u penziji rekao je da voli da kaže da je ovo zločin bez kazne i zločin na kub, urađen je zločin protiv mira, zločin protiv čovečnosti i ratni zločin.

U odbrani zemlje život je izgubilo više od hiljadu pripadnika vojske i policije. Iako je bilo očigledno da je nesrazmerno veća vojna i svaka druga moć 19 članica NATO-a, vojska Jugoslavije je pružila zavidan otpor.

"Nismo mi imali dilemu, mi smo dali zakletvu narodu i otadžbini. Mi smo ušli hendikepirani u taj sukob ali nismo imali kud. Morali smo da se borimo sa tim što imamo, sve su to bile ograničene mogućnosti, to je i nama bilo poznato. Najveći domet je imao raketni sistem Neva koji je imao domet 25 km po daljini, 18 km po visini, to je bio max koji smo mi mogli, a oni su mogli da nas gađaju raketama koje dobacuju 80 km i više", naveo je Vasiljević.

Bila je to i prva međunarodna vojna akcija pokrenuta bez podrške Ujedinjenih nacija. Prethodile su joj tri runde pregovora u Rambujeu.

"Od jeseni 1998. godine sve što je radila Amerika i njeni saveznici vodilo je ka tome da se nađe izgovor da se napadne Srbija. Pregovori u Rambujeu su bili čist izgovor. Verujem da nijedna suverena zemlja ne bi prihvatila. To je bila lažna ponuda. Ono što je pouka toga je da mi moramo da znamo šta su lažne a šta prave ponude", rekao je istoričar Predrag Marković.

Potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, bombardovanje je završeno. Poslednji projektili pali su dan kasnije nešto posle 13 sati na selo Kololeč u opštini Kosovska Kamenica.