Uništavanje srpskih svetinja na KiM, kulturna katastrofa pred očima međunarodne zajednice

Od dolaska međunarodnih vojnih i civilnih predstavnika u Metohiji juna 1999. uništeno je 156 srpskih svetinja, ukradeno više od 10.000 ikona i crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta. Svet nije sprečio kulturnu katastrofu. Međunarodna zajednica je pod plaštom Saveta Evrope izdvojila pet miliona evra za obnovu uništene baštine.

"Svetinje koje smo obnovili, koje su nažalost u martovskom pogromu spaljene i srušene, u velikom delu smo ih obnovili, one svedoče o Prizrenu šta je nekada bio. Ovo naše vreme se po nečemu razlikuje od onog vremena u prošlosti, što danas takoreći nema Srba u ovom gradu", naglašava vladika raško-prizrenski Teodosije.

Srednjovekovna hrišćanska-pravoslavna kulturna i umetnička znamenja na Kosovu i Metohiji predstavljaju najviši umetnički domet tog vremena u Evropi. U Dušanovom Prizrenu bila je zapaljena i znatno uništena srednjovekovna kraljevska zadužbina, Bogorodica Ljeviška. Do sada je restaurirano 340 kvadrata fresaka oštećenih od plamena zapaljenih guma marta 2004. godine.

"Slikarsko-konzervatorske radove na obnovi živopisa Bogorodice Ljeviške izveo je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture iz Beograda. Dakle, jedan veći deo živopisa je u crkvi obnovljen a ostao je značajan deo koji se planira da se u narednom periodu izvedu slikarsko-konzervatorski radovi i na taj način prezentuje jedno od najlepšeg slikarstva u srpskoj umetnosti srednjeg veka", kaže direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Leposaviću Zoran Garić.

Novija nastojanja albanskih ekstremista su za prisvajanje baštine srpskog naroda.

"Ovde postoje srpska, otomanska i albanska kulturna baština i to je ono što je potpuno jasno. Mi smo ovde dostigli vrhove svoje civilizacije u jednom trenutku i ono što vidimo kao Dečane, Patrijaršiju, Gračanicu, Ljevišku su naše vlasništvo, jer su to za nas i samo nama u nasleđe ostavili oni koji su to gradili. Vrednosti pripadaju čitavom čovečanstvu", smatra novinar i književnik Živojin Rakočević.

Sliku o uništavanju srpske istorije civilizovani svet nije zapažao, iako su sa Visokim Dečanima u Uneskov registar kulturnih dobara, ali i baštine u opasnosti 2006, upisana još tri spomenika. Prestoni hram srpskih arhiepiskopa i patrijaraha – Pećka patrijaršija i dve zadužbine kralja Milutina, Manastir Gračanica i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, integralni su deo kulturne baštine Evrope.