Učenici retko hoće u pekare, još ređe u mesare – koje su prednosti poljoprivrednih škola

Velika školska imanja, sa učeničkim domovima, dobar su poligon za buduće mlade poljoprivrednike. Teorija i praksa su dragocene naročito za one koji žele da unaprede porodičnu ekonomiju.

"Oni kroz školovanje izučavaju to što će im kasnije možda poslužiti na poljoprivrednom gazdinstvu. Evo ovde imamo našu učenicu Jovanu koja ima kući koze čiji roditelji prerađuju i prave proizvode od kozijeg mleka i razne sireve", kaže Sanja Mirković iz Poljoprivredno-veterinarske škole u Svilajncu.

"Uglavnom sve zavisi od teksture mleka. Mi pravimo malo i drugačije i volimo da ubacujemo svega u sir, neke začine", dodaje Jovana Miljković, učenica.

Ima i onih koji nastavljaju školovanje, a ideja je da se svi obuče za sopstveni biznis.

"Ja se nadam da ću nakon srednje škole da upišem Fakultet veterinarske medicine, da ću to da završim, pa ću posle toga da nešto planiram", navodi Ognjen Milanović.

"I ja planiram da upišem Veterinarski fakultet u Beogradu", ističe Anđela Nikolić i dodaje da se već uveliko priprema.

Već godinama je isti trend – retki su pekari, a još ređi mesari. Veterinu i hortikulturu đaci najčešće biraju. Digitalizacija privlači više nego mehanizacija, ali je dobro kad se spoje.

"Nastojimo da podignemo kvalitet obrazovanja koji pružamo i smatram da stalno mi kao obrazovna ustanova i sve škole treba da rade neprestano na podizanju kvaliteta. Naša velika prednost je spoj teorijske i praktične nastave, izuzetni smeštajni kapaciteti. To je dobar put da pratimo nove trendove u obrazovanju, neke moderne tehnologije u poljoprivredi i da ih učinimo atraktivnim za one koji će da odaberu našu školu", naglašava Dejan Milunović, direktor srednje Poljoprivredno-veterinarske škole u Svilajncu.

Srednje poljoprivredne škole dobra su osnova i za razvoj đačkih zadruga koje su idealan model za učenje o preduzetništvu i načinu kako da se ostvari dodatni prihod.