Marković za RTS: Vidovdan je praznik žrtve, a Sretenje pobede – Srbi su priredili svetski događaj

Srbija obeležava Dan državnosti u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je u Orašcu podignut prvi srpski ustanak pod vođstvom vožda Karađorđa, i kada je 1835. godine donet Sretenjski ustav – prvi moderni Ustav Srbije. Taj dokument označio je početak savremene srpske državnosti. 

"Sretenjski ustav nije prvi moderni Ustav Srbije, svaka država ima prvi moderni ustav. To je prvi demokratski ustav u Evropi, istočno od Rajne. U tom trenutku 1835. godine samo Francuska i Belgija imaju takve ustave. Naš ustanak je prvi uspešni ustanak nekog malog naroda u Evropi", ističe Predrag Marković.

Naglašava da se nijedan mali narod nije sam oslobodio kao što smo mi 1804. godine. To da su naše stvari, kako kaže, prvi ustanak, prvi ustav, jeste lokalno, ali ono što je veliko u prazniku Dana državnosti je zapravo što su te dve stvari prve u Evropi i u svetu.

"Nijedan tako mali narod nema takva dva događaja", naglašava istoričar. 

Od Marićevića jaruge do najslobodoumnijeg Ustava 

Praznik Sretenje ima jednu optimističku notu kojoj se Marković raduje. Naš narod je, objašnjava, bio pred istrebljenjem.

"Naša elita se krije u Marićevića jaruzi, dogovara se kako da ih dahije ne pobiju sve. Njihova deca prave najslobodoumniji Ustav u Evropi. U jednoj generaciji, mi smo od naroda čije se vođe kriju u šumi u jaruzi došli do naroda koji uvodi najbolje stvari koje postoje u tom trenutku u svetu", naglašava istoričar.

Smatra da ne mogu da se porede Vidovdan i Sretenje. Dan državnosti su dva velika optimistička praznika, a Vidovdan su tragični događaji.

"To su veliki događaji, ali Vidovdan je praznik žrtve, a Sretenje praznik pobede", ukazuje Marković.

Istorija je kao radijski program 

Smatra da se nacionalni identitet gradi i ruši i da smo mi polako izgradili taj stari-novi identitet.

"Identitet je kao glavica luka, on ima razne slojeve i mi smo u jednom trenutku imali neke druge identitete, pa smo se sada opredelili da obnovimo taj srpski identitet", navodi istoričar. 

Istorija je, kaže, mnogo priča koje se istovremeno pričaju.

"Nije to jedan glas, to je kao radijski program, gde imate sto stanica i birate jednu koju ćete da slušate ili jednu emisiju. Pitanje je od tih istorijskih glasova koje ćemo da slušamo", navodi Marković.

Mihajlović simbolizuje sudbinu srpskog naroda

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić će uručiti državna priznanja zaslužnim sportistima, umetnicima, građanima i organizacijama.

Sin nedavno preminulog Siniše Mihajlovića će primiti Sretenjski orden kojim je posmrtno odlikovan proslavljeni fudbaler.

Marković ocenjuje da je to dobra vest, posebno što Siniša Mihajlović svojom sudbinom simbolizuje sudbinu srpskog naroda. 

"On je izbeglica koji je uspeo da postane jedan od najvećih ljudi u poslu kojim se bave. On je iz Borova Sela, gde ga je zatekao rat i uništenje. Njegova životna priča je priča o pobedi i optimizmu, uprkos nevoljama, uprkos bolesti, uprkos svemu", rekao je Marković. 

Dodaje i da mu najviše pored mnogobrojnih četitki svetskih lidera najviše znači čestitka Gugla za Dan državnosti. 

"Gugl čestita svake godine 15. februar. Ne znam da li se to vidi na svakom Guglu ili samo u našem regionu. Ali Gugl koji je prozor u svet za većinu ljudi danas, ta čestitka više znači danas nego Ilhama Alijeva", ocenjuje istoričar Predrag Marković.