Pismo Dragana Bujoševića ministarki Maji Gojković: Pozorište i te kako utkano u programe RTS-a

Žalim što su zbog „sudbine“ TV teatra nepotrebno uznemireni i javnost i RTS i zbog olakog zaborava svega šta je RTS uradio i radi kao jedina televizija sa nacionalnom frekvencijom koja ima ozbiljan kulturno-umetnički program.

Pozorište je i te kako utkano u programe RTS-a. Ono se ne nalazi samo u Kulturnom dnevniku kao vest, izveštaj, intervju, reportaža nego i u centralnom Dnevniku u 19.30, u svim emisijama Redakcije za kulturu, stalnim hronikama Bitefa i Sterijinog pozorja, u redovnoj emisiji „Čitanje pozorišta“, kao i reportažama koje Mira Adanja Polak pravi sa gostovanja naših pozorišta po inostranstvu.

Posebno izdvajam serijale posvećene pozorištu. „Teatrologike“ su u 35 epizoda predstavile najznačajnije pozorišne stvaraoce, a „Metamorfoze“ već u trećoj sezoni nastoje da upoznaju one koje to zanima sa dešavanjima na daskama koje život znače.

Svake godine snimamo i dve do tri predstave sa Festivala igre.

Sa Bitefom RTS ima odličnu saradnju i svake godine snimamo po jednu predstavu, pošto prethodno uprava festivala reši sva autorska prava sa izvođačima.

Vrhunac te saradnje i posvećenosti RTS-a pozorištu jeste direktan prenos u trajanju od 24 sata predstave „Olimp“ sniman sa 17 kamera uz angažovanje oko stotinu zaposlenih u javnom medijskom servisu. Takav poduhvat nije uradila nijedna druga televizija na svetu.

Srbija ima ozbiljan problem ako se čuvanje pozorišne baštine osloni samo na RTS, odnosno ako je RTS jedini koji snima i arhivira pozorišne predstave, što sasvim sigurno nije njegov prevashodni posao, već bi pre svega trebalo da bude zadatak i dužnost Pozorišnog muzeja.

Tačno je da je RTS počeo da snima pozorišne predstave 1967. godine, ali je bilo godina u kojima nije snimio nijednu predstavu ‒ 1976, 1985, 1988, od 1991. do 1995. godine. U početku, snimane su dve-tri, najviše četiri predstave. „Zlatni period“ je od 2014. do 2019, kada su snimljene 44 predstave. Većina predstava, 216, jesu sa repertoara beogradskih pozorišta odnosno pozorišnih festivala, a samo 24 predstave ostalih teatara u Srbiji.

Svaki pozorišni poslenik bi na osnovu spiska snimljenih dela odmah uočio da brojne predstave opisivane kao „epohalne“, „mitske“ i „neponovljive“ nikada nisu odigrane pred kamerama RTS-a. Pozorišta odlučuju o tome šta će dozvoliti da se snima ‒ ne postoji saglasnost da to budu najbolje i najznačajnije predstave iz prethodne sezone.

Konačno, problematičan je i kvalitet snimaka. Dobar snimak podrazumeva da televizijski reditelj detaljno raskadrira pozorišnu predstavu, za šta je potrebno da je prethodno nekoliko puta gleda. Potrebani su i rasveta i kamere i izuzetno umeće televizijskog reditelja i da se, pored svega nabrojanog, još dogodi i magija pa da snimak uspe jer je svaka predstava drugačije odigrana, u svakoj je neki novi detalj. Ali ni najbolji snimak nikada neće moći da uhvati onu emociju i atmosferu koja lebdi u pozorištu i zbog koje ono i postoji i zbog koje se u njega odlazi.

U Planu za proizvodnju programa za 2023. godinu koji je usvojio Upravni odbor, RTS nije predvideo snimanje pozorišnih predstava.

Ipak, verujem da možemo naći privremeno rešenje. RTS će osnovati komisiju od pozorišnih delatnika koji će iz repertoara 2022. izabrati pet najboljih predstava. RTS će angažovati (ustupiti) svoje ljude, tehniku, produkciju i postprodukciju. U dogovoru sa pozorištima, a u zavisnosti pre svega od rasploživosti tehničko-produkcijskih kapaciteta, sa teatrima bismo se dogovorili o datumima snimanja (iskustvo pokazuje da su neke predstave snimane u više navrata). Pozorišta treba ekipi RTS-a da obezbede rešavanje svih prava autora, izvođača, lica koja učestvuju u proizvodnji predstava, kao i energije, prostora za tonske probe, kadriranje i snimanje.

Pošto Vaše pismo nisam doživeo kao ometanje nezavisnosti i samostalnosti uređivanja programa RTS-a nego kao brigu za boljim čuvanjem i izučavanjem pozorišne baštine, slobodan sam da predložim trajnija rešenja od povremenog RTS-ovog snimanja predstava.

Neka se pod patronatom Pozorišnog muzeja osnuje komisija koja će birati najznačajnije predstave koje bi onda Muzej sa svojom opremom snimao po celoj Srbiji. U tome bi Muzej mogao da sarađuje sa fakultetima koji stvaraju reditelje, tonce, snimatelje, montažere. To je prvi, najneophodniji korak.

Drugi, mnogo bolji jeste da pokušate da Ministarstvo kulture pomogne pozorištima da nabave opremu da snimaju svoje predstave i istovremeno ih strimuju kako bismo, na primer, Vi i ja, mogli u sali nekog bioskopa ili pozorišta u Beogradu da gledamo predstavu koja se u tom trenutku igra u Kruševcu, Subotici, Vranju, a ljudi iz cele Srbije mogli da vide ceo repertoar beogradskih pozorišta.

S poštovanjem,

Beograd, 13. 2. 2023. godine

Generalni direktor JMU RTS

Dragan Bujošević

Pismo ministarke kulture Maje Gojković generalnom direktoru i predsedniku UO RTS-a

JMU Radio-televizija Srbije

– Dragan Bujošević, direktor

– Branislav Klanšček, predsednik UO 

Poštovani,

Ministarstvu kulture obratilo se više ličnosti iz sveta kulture, povodom najave da će Radio-televizija Srbije posle više od pola veka obustaviti snimanje pozorišnih predstava.

Ovim putem pozivam vas da još jednom razmotrite navedenu odluku, imajući u vidu da su, zahvaljujući snimcima RTS-a, mnoge pozorišne predstave dostupne generacijama koje nisu imale prilike da ih pogledaju. Pozorišna građa koja se na ovaj način čuva od zaborava važan je materijal i za naučni i istraživački rad u oblasti istorije pozorišne umetnosti.

Verujem da će rukovodstvo RTS-a, uz stručnu pomoć naših najvažnijih pozorišnih kuća, uspeti da ustanovi principe i mehanizme za buduće snimanje pozorišnih predstava, što bi bilo od višestruke koristi za očuvanje ovog važnog dela kulturnog nasleđa Srbije.

S poštovanjem,
Potpredsednik Vlade i ministar
Maja Gojković