Kako postupiti u slučaju otmice - koja je najslabija tačka zločinaca

Zločin koji je devedesetih bio češća pojava, decenijama kasnije je retkost. Godišnje se u Srbiji dogodi desetak otmica. Jedna od njih za vikend je potresla javnost. Četvorica mladića otela su 18-godišnjaka i od njegovog oca tražili otkup. Porodica je kidnapovanje prijavila oko pola 4 ujutru između subote i nedelje.

"Odmah nakon dobijene dojave maksimalno su angažovani svi raspoloživi resursi PU u Novom Sadu, izvršene su odgovarajuće provere, konsultovano nadležno tužilaštvo koje je ceo događaj kvalifikovalo kao krivično delo otmice. Ta lica su pokušala da pruže otpor, u jednom delu i jesu, ali kao što sam i rekao, imajući u vidu da se radi o kolegama koji su zaista sposobni i izuzetno spremni, ceo zadatak je završen na najbolji mogući način", navodi Momčilo Sovilj, major, pomoćnik načelnika PU Novi Sad.

Akcija policije završena je nešto posle podne, a oteti mladić nije imao povrede.

Od prijave do hapšenja prošlo je oko devet sati

Od prijave do hapšenja prošlo je oko devet sati. To policija karakterište kao brzo rešavanje slučaja. Stručnjacima je pokazatelj da otmičari nisu iz kriminogene sredine.

"Ove otmice kod kojih se kao izvršioci javljaju osobe koje su maloletne ili mlađa punoletna lica relativno se često dešavaju i bilo je slučajeva i u prošlosti da su se dešavale kod nas, ali karakteristika njihova je da u principu nisu nešto izuzetno organizovane, samim tim što te osobe nisu osobe sa nekim dužim kriminalnim stažom, tako da u principu rezultiraju vrlo brzo rasvetljavanjem takvih krivičnih dela", objašnjava prof. dr Darko Marinković sa Kriminalističko-policijskog univerziteta. 

Kidnapovanje u Novom Sadu spada u iznuđivački tip otmica, koji je i načešći. Ređe su takozvane prinuđivačke otmice - namera je da se oteta osoba prinudi da učini ili ne učini nešto, ili da trpi.

Porodica treba odmah da prijavi otmicu policiji 

Kakav god bio tip otmice, stručnjaci ukazuju da porodica treba odmah da je prijavi policiji, iako ih otmičari mogu ubeđivati u suprotno. U komunikaciji porodice i otmičara, kažu upućeni, leži i najslabija tačka zločinaca.

"Sastavni deo kriminalističke istrage takođe vrlo često, da ne kažemo dominantno je nadzor komunikacija, telefonskih razgovora, snimanje, pokušaj lociranja mesta odakle se obavljaju razgovori itd. na osnovu toga se može odrediti lokacija, kasnije tako pribavljeni snimci će poslužiti u krivičnom postupku kao dokaz na osnovu fonoskopskog veštačenja i slično", navodi Marinković.

Krivični zakonik otmicu prepoznaje kao krivično delo protiv sloboda i prava čoveka i građanina. Najmanja zaprećena kazna je dve godine, a najveća 18. Toliko će iza rešetaka provesti osumnjičeni ako nastupi smrt otetog ili je otmicu izvršila grupe.